Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Re­zer­vna do­mo­vi­na

Za­ka­sne­lo spo­ra­zu­me­va­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je o no­vom spo­ra­zu­mu ko­ji bi tre­ba­lo da re­gu­li­še pi­ta­nje dvoj­nog dr­ža­vljan­stva, mo­glo bi da iza­zo­ve mno­go gla­vo­bo­lje gra­đa­ni­ma iz obe ze­mlje po­što za­kon o dr­ža­vljan­stvu Cr­ne Go­re tra­ži od nje­nih gra­đa­na da se do 22. ok­to­bra od­rek­nu jed­nog od dva dr­ža­vljan­sta­va (srp­skog ili cr­no­gor­skog) dok isto­vre­me­no do­pu­šta da „du­plo” dr­ža­vljan­stvo za­dr­že oni ko­ji su ga do­bi­li uoči osa­mo­sta­lje­nja Cr­ne Go­re 3. ju­na 2006. Ova­kva for­mu­la­ci­ja ima za po­sle­di­cu da su se u pro­ble­mu na­šli svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji ni­su ni mo­gli „bla­go­vre­me­no” da do­bi­ju dru­go, srp­sko dr­ža­vljan­stvo, jer do tre­nut­ka ras­pa­da dr­žav­ne za­jed­ni­ce SCG ni­jed­na od dve sa­da­šnje dr­ža­ve ni­je po­sto­ja­la.

Iako po­li­ti­ča­ri dr­žav­ni pro­je­kat su­ža­va­nja pra­va na dr­ža­vljan­stvo prav­da­ju „ne­sreć­nim sple­tom okol­no­sti”, ima na­go­ve­šta­ja da se iza po­du­hva­ta kri­ju mno­go ve­će am­bi­ci­je i da se ra­di o sve­snoj po­li­ti­ci ko­jom bi bi­li naj­vi­še po­go­đe­ni pri­pad­ni­ci onog na­ro­da ko­ji je bio naj­du­že u dr­žav­no­prav­nom za­jed­ni­štvu sa Cr­nom Go­rom.

Če­me­ran isto­ri­jat jed­no­stra­nih od­u­zi­ma­nja „du­plih” dr­ža­vljan­sta­va po­ka­zu­je da je jed­no­stra­no pri­si­lja­va­nje gra­đa­na na od­ri­ca­nje od jed­nog od dr­ža­vljan­sta­va naj­če­šće ja­lo­vo, a oba­ve­zno vo­di u dis­kri­mi­na­ci­ju. Jed­no­stra­no uki­da­ti mo­guć­nost dvoj­nog dr­ža­vljan­stva, a da dr­ža­va ko­ja to či­ni isto­vre­me­no ne po­ga­zi ljud­ska pra­va onih ko­je je sta­vi­la pred iz­bor je­ste Si­zi­fov po­sao. Pre­ma re­či­ma Ro­lan­da Ša­re­ra, eks­per­ta Sa­ve­ta Evro­pe za pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva, ta­kvo preg­nu­će ni­je us­pe­lo još „ni­jed­noj ze­mlji”.

Mno­ge dr­ža­ve su mno­go pre Cr­ne Go­re po­ku­ša­va­le da raz­li­či­tim re­strik­tiv­nim za­hva­ti­ma uki­nu dvoj­no dr­ža­vljan­stvo bar „de­li­mič­no”, pri če­mu su sve, ma­nje-vi­še, pri­be­ga­va­le istom obra­scu raz­li­ko­va­nja iz­me­đu dve ka­te­go­ri­je gra­đa­na na osno­vu na­či­na „ka­ko” su oni sti­ca­li svo­je du­plo dr­ža­vljan­stvo. To je u Sa­ve­tu Evro­pe oce­nje­no kao dis­kri­mi­na­ci­ja, pa su ta­kvi pla­no­vi ne­slav­no pro­pa­da­li. Za­kon o dr­ža­vljan­stvu Cr­ne Go­re ta­ko­đe de­li gra­đa­ne, ali na­o­ko ma­lo dru­ga­či­je, upo­tre­bom kri­te­ri­ju­ma „ne­u­tral­nog da­tu­ma”, od­no­sno na osno­vu to­ga „ka­da” je gra­đa­nin po­stao „dvoj­ni”. Su­štin­ski, zva­nič­na Pod­go­ri­ca po­ku­ša­va da spro­ve­de ono što pre 15 go­di­na ni­je us­pe­lo Slo­ve­ni­ji zbog pac­ki do­bi­je­nih iz Sa­ve­ta Evro­pe.

U Cr­noj Go­ri se ta­ko po­no­vo de­mon­stri­ra na­me­ra, već vi­đe­na na ovim pro­sto­ri­ma, da vlast po­de­li gra­đa­ne u dve gru­pe; po­vla­šće­na bi pre­ma cr­no­gor­skom za­ko­nu o dr­ža­vljan­stvu sme­la da za­dr­ži svo­je „du­plo” dr­ža­vljan­stvo, dok je „ne­po­dob­noj” to pra­vo us­kra­će­no. Ne­ma sum­nje da se oni ko­ji se ni­su na­šli pod uda­rom ta­kvih me­ra s pra­vom pi­ta­ju za­što sva­ki gra­đa­nin ne bi imao pra­vo na sa­mo jed­no dr­ža­vljan­stvo? I ni­su li u pra­vu oni ko­ji tvr­de da dvoj­no dr­ža­vljan­stvo otva­ra broj­ne pro­ble­me iz­me­đu dr­ža­va ko­je ga da­ju, uz ne­mi­nov­nu di­le­mu o lo­jal­no­sti „du­plih”?

Dvoj­ni dr­ža­vlja­ni su če­sto i dvoj­ni po­re­ski ob­ve­zni­ci i dvoj­ni voj­ni ob­ve­zni­ci, jer obe dr­ža­ve či­ji su pu­no­prav­ni gra­đa­ni po­la­žu pra­vo da uzmu ono što im pri­pa­da. Da li za­to tre­ba raz­u­me­ti strah ne­kih po­li­ti­ča­ra od pre­ve­li­kog bro­ja „du­plih” cr­no­gor­sko-srp­skih dr­ža­vlja­na? Stra­ho­va­nja mo­že­mo da shva­ti­mo, ali ona ne prav­da­ju dis­kri­mi­na­ci­ju lju­di i či­nje­nje ne­prav­di. Re­še­nje ko­je nu­di Pod­go­ri­ca us­po­sta­vlja­njem si­ste­ma oči­gled­ne dis­kri­mi­na­ci­je mo­že svi­ma u re­gi­o­nu da do­ne­se mno­go vi­še šte­te, ne­go ko­ri­sti. Sto­ga u Evro­pi ta pi­ta­nja re­ša­va­ju do­go­vo­ri­ma na re­ci­proč­noj osno­vi, bez ul­ti­ma­tu­ma i kraj­njih ro­ko­va. Šta­vi­še, u dr­ža­va­ma Evrop­ske uni­je gu­bi­tak jed­nog od dva ili čak i vi­še dr­ža­vljan­sta­va – gra­đa­ni­nu EU ne do­no­si po­seb­ne te­ško­će, jer su pra­va na rad, po­se­do­va­nje ne­kret­ni­na, na­sle­đi­va­nje… za­ga­ran­to­va­na svim gra­đa­ni­ma Uni­je (sa ret­kim iz­u­ze­ci­ma) u svim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma.

Na te­re­nu ne­ka­da­šnje SFRJ je sli­ka pot­pu­no dru­ga­či­ja. No­vim stran­ci­ma, oni­ma ko­ji su to po­sta­li si­lom pri­li­ka ras­pa­dom pret­hod­ne dr­žav­ne tvo­re­vi­ne, za rad u ne­ka­da­šnjim „brat­skim re­pu­bli­ka­ma” tre­ba rad­na vi­za, a za bo­ra­vak – do­zvo­la bo­rav­ka; za­to mu­nje­vi­to mo­gu da osta­nu bez po­sla, kro­va nad gla­vom, svih so­ci­jal­nih pra­va...

Dr­žav­no od­u­zi­ma­nje dr­ža­vljan­stva bez pri­stan­ka sa­mog gra­đa­ni­na ko­ji je obje­kat no­ve dr­žav­ne ured­be, iz­gle­da kao vas­kr­sa­va­nje pred­mo­der­nog „ostar­ki­zma”, ka­žnja­va­nja gra­đa­na „gu­bit­kom dr­ža­vljan­stva”. To mo­že da po­ve­ća broj lju­di bez dr­ža­vljan­stva i u du­bo­koj je su­prot­no­sti sa tren­dom u sa­vre­me­noj Evro­pi u ko­joj čak 22 dr­ža­ve od 27 čla­ni­ca EU do­zvo­lja­va­ju dvoj­no dr­ža­vljan­stvo, dok se u po­sled­njih pet ko­je ga još ne do­pu­šta­ju, tri već spre­ma­ju da le­ga­li­zu­ju dvoj­no dr­ža­vljan­stvo.

Komentari39
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.