Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evrop­ska prak­sa ni­je re­strik­tiv­na

U EU sa­mo pet dr­ža­va (Dan­ska, Luk­sem­burg, Ne­mač­ka, Bel­gi­ja i Ho­lan­di­ja) od 27 čla­ni­ca tra­že da gra­đa­nin iz­gu­bi nji­ho­vo dr­ža­vljan­stvo ako tra­ži i do­bi­je dru­go. – Dvoj­no dr­ža­vljan­stvo da­nas omo­gu­ća­va pre­ko 150 dr­ža­va

Dvojno državljanstvo koje nastane kao posledica usvajanja različitih zakona o državljanstvu, u javnosti pojedinih zemalja često je predstavljeno kao devijacija, kao nešto loše, „ilegalno” ili čak „opasno”. Nije malo onih koji tvrde da je to „zabranjeno u Evropi”, a pojedini crnogorski političari i mediji čak su zaključili da srpski zakon o državljanstvu (koji omogućava dobijanje „duplog” državljanstva) predstavlja dokaz „imperijalnih težnji” (Srbije), odnosno akt „mešanja u unutrašnje stvari” Crne Gore.

Istina je drugačija. Italija vredno deli svoje državljanstvo potomcima Italijana koji žive u Sloveniji i Hrvatskoj, ali nikome na pada na pamet da to ocrni, niti nazove „italijanskim imperijalizmom”. Kada se pre nekoliko godina postavilo pitanje legalnosti olakšica za dobijanje mađarskog državljanstva, Savet Evrope je na kraju ocenio da svaka država ima pravo da autonomno odredi ko je njen građanin, a ko nije. Irska svoje državljanstvo deli celom irskom „ostrvu”, dakle i sunarodnicima preko granice – u Severnoj Irskoj. Zahvaljujući olakšanom putu za sticanje irskog državljanstva, Irska je doživela pravi ekonomski procvat. I u dvomilionskoj Sloveniji danas živi preko 185.000 „duplih” državljana koji (većinom) potiču sa područja nekadašnje SFRJ, a kojima je vlada u Ljubljani, u skladu sa „Izjavom o dobrim namerama” i evropskom praksom, priznala pravo da posle primanja u slovenačko, zadrže i svoje prvobitno državljanstvo.

Dakle, nije tačno da je dvojno državljanstvo u EU „zabranjeno”. Naprotiv.

Trend u EU je liberalizacija dvojnog državljanstva. Dvojno državljanstvo podržava i Konvencija o državljanstvu Veća Evrope iz 1997. godine, zbog čega je taj „trend” (prema zaključku više studija) postao opšta pojava. U poslednje vreme su gotovo sve zemlje sveta liberalizovale svoje zakone, a u EU samo pet (Danska, Luksemburg, Nemačka, Belgija i Holandija) od 27 članica traže da građanin izgubi njihovo državljanstvo, ako traži i dobije drugo. Mada i tu već tri od njih popuštaju.

Model prema kome svako ko dobije tuđe odmah gubi državljanstvo matice, najdoslednije primenjuje Nemačka, ali to je izuzetak i njen primer ne prate ostale zemlje u EU. Pa čak i Nemačka zna da toleriše dvojne državljane – preciznije, to su pripadnici nemačke manjine koji žive preko nemačkih granica, u inostranstvu. Baš zato je Poljska, u kojoj je Nemačka širokopotezno podelila oko 700.000 državljanstava, u svom novom zakonodavstvu dopustila „duplo” državljanstvo i ne prisiljava Nemce nastanjene u Poljskoj da se preko noći odreknu jedne od svoje dve domovine. Naprotiv, upravo ti, „dvojni građani” donose državi sve veću ekonomsku korist.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da čak i u Nemačkoj (po čijem modelu je sročen crnogorski restriktivni zakon o državljanstvu), poslednjih godina vlada sve veće nezadovoljstvo zbog rigidnog zakona o državljanstvu. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja čak 78,2 odsto ispitanika zalaže se za uvođenje „duplog” državljanstva, a 67,5 odsto upitanih misli da bi dvojno državljanstvo trebalo „podsticati”. Ujedno je 73 odsto anketiranih potvrdilo da bi oduzimanje nemačkog državljanstva imalo teške „psihološke posledice” za građane (koji imaju dvojno državljanstvo), zbog čega se protive takvoj državnoj praksi.

U svetu vlada slično raspoloženje. Prema podacima američkih institucija, svega pre nekoliko decenija samo je 14 država dopuštalo dvojno državljanstvo, dok ga danas omogućava tri četvrtine sveta – preko 150 država. U poslednjih nekoliko godina u Evropi su dvojno državljanstvo dopustile Austrija, Holandija, Finska, Jermenija i Švajcarska. Dvojno državljanstvo dopušta, primera radi, i Kanada.

Kada dvojno državljanstvo nastane „u sudaru” različitih zakona, onda je međunarodni sporazum jedini uspešan put za preciznije regulisanje nekih pitanja koja sa sobom povlači „duplo” državljanstvo. Bez takvog sporazuma međusobno „obaveštavanje” država na temu koji građanin poseduje „duplo državljanstvo” (kako bi ga druga država lakše lišila svog državljanstva i prava koja iz njega proizlaze) u potpunoj je suprotnosti sa modernom praksom. Poljska je, recimo, raskinula sa komšijama sve dogovore o ukidanju dvojnog državljanstva postignute u vreme socijalizma, jer su oni ograničavali njen suverenitet, pošto je odluku o primanju u svoje državljanstvo prethodnim načinom faktički prepuštala susednim državama.

Neke države u svom zakonodavstvu unapred predviđaju zaštitu prava svojih iseljenika u slučajevima pokušaja jednostranog rešavanja pitanja dvojnog državljanstva, kao i prava koja su posledica „duplog” državljanstva. Primer: član 15. hrvatskog zakona o državljanstvu određuje da „hrvatski građanin koji je tražio i dobio otpust iz hrvatskog državljanstva radi sticanja nekog stranog državljanstva, što mu je kao pretpostavku za obavljanje kakvog poziva ili posla postavila strana država u kojoj ima prebivalište, može ponovno steći hrvatsko državljanstvo, iako ne udovoljava pretpostavkama iz člana 8. stav 1 tačaka 1– 4 ovog zakona”. I prema britanskom zakonu građanin koji je bio prisiljen da se odrekne britanskog državljanstva da bi dobio neko tuđe – može odmah ponovo da dobije britansko, čim sebi obezbedi „novo tuđe”.

Dvojno državljanstvo uvele su i mnoge azijske države, na primer Indija, a u obrazloženju odluke se pozivaju i na praksu SAD. Indijski zakonodavni odbor je u obrazloženju uvođenja duplog državljanstva naveo da su američka diplomatska predstavništva dobila instrukcije da od 1998. naovamo više nije moguće jednostrano oduzimati američko državljanstvo nekom građaninu „bez saradnje (tog) građanina”.

SAD je po pitanju „duplog” državljanstva verovatno jedna od najliberalnijih država na svetu. U SAD čak 90 odsto imigranata iz 20 država, iz kojih dolazi najveći broj imigranata – zadržava svoje prvo državljanstvo, dakle postaju dvojni državljani. Stenli Rinšon, profesor Njujorškog univerziteta, u studiji američkog ureda za imigracije tvrdi da SAD ne oduzimaju svoje državljanstvo čak ni onim „dvojnim građanima” koji polože zakletvu drugoj državi i koji čak služe u stranim armijama za koje SAD smatraju da ratuju protiv interesa SAD.

U suprotnosti sa opisanim liberalnim pristupom, dvojno državljanstvo danas sa najvećim entuzijazmom zabranjuju najreakcionarniji režimi na svetu (Zimbabve, Burma, itd.). Pomamu u traženju i oduzimanju „drugog pasoša” svojevremeno su na graničnim prelazima trenirali i srpski policajci – tokom ratova i vlasti Slobodana Miloševića.

Drugo je pitanje kako rešiti nedoumice u vezi sa izručenjem građana sa dva pasoša (jednoj od dve zainteresovane države), kako sprečiti dvostruko oporezivanje, kako razrešiti pitanje „lojalnosti” ili zapošljavanja takvih lica u najvišim organima državne vlasti? Srećom, sva ta pitanja mogu se jednostavno i sjajno rešiti i bez oduzimanja „drugog” državljanstva – ako državama to ne uspe sklapanjem odgovarajućih sporazuma, u najvećem broju slučajeva je dovoljno to završiti usvajanjem neke uredbe u domaćem zakonodavstvu, prema kojoj na teritoriji države uvek ima prevagu „domaće” državljanstvo nad „stranim”.

„Dupli” građanin je po pravilu dužan da u svaku od dve države čije državljanstvo ima – uđe isključivo sa njenim pasošem i ne sme koristiti povlastice koje bi imao kao strani državljanin. U Grčkoj, na primer, onaj ko ima grčko i američko (ili bilo koje drugo) državljanstvo, smatra se građaninom Grčke, a ne SAD. I obrnuto.

Ni sumnja u lojalnost „duplih” državljana u mnogim zemljama više ne izaziva paranoju. Aktuelni slovenački ministar finansija Andrej Bajuk je, na primer, „dupli”, argentinsko-slovenački državljanin. Uprkos tome obavljao je funkciju čak i premijera Slovenije!

Da zaključimo – „dupli” građani nisu privilegovani. Činjenica je da imaju dupla prava (koja proizlaze iz pripadnosti u dve države), ali prava ne potire činjenica da su dužni da ispune i duple obaveze. U nekim slučajevima je mnogo jednostavnije i bezbolnije biti „dupli” građanin, bez obzira na duple obaveze, nego ostati bez životno važnih prava, bilo u prvoj, ili drugoj domovini.

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.