Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slovenački primer: ili svi, ili niko

Desnica je pre petnaest godina pokušala da izdejstvuje zakon koji bi građanima poreklom iz SFRJ ukinuo već stečeno pravo na dvojno državljanstvo
Аутор Новица Коцић

Slovenija je bila prva država nastala na tlu nekadašnje Jugoslavije koja se suočila sa pitanjem definisanja državljanstva i dilemama koje se odnose na opstanak dvojnog državljanstva. Problemi na koje je početkom devedesetih godina prošlog veka nailazila službena Ljubljana, pojavili su se kasnije u raznim „varijacijama na temu” i u drugim zemljama na prostoru bivše SFRJ. Zato je slovenački primer ne samo dobra islustracija granica koje sputavaju politiku jednostranog rešavanja „problema duplih građana”, već može da posluži i kao primer suživota velikog broja dvojnih državljana sa građanima koji poseduju samo jedno državljanstvo.

Slovenačko državljanstvo su na osnovu člana 40. tadašnjeg slovenačkog zakona o državljanstvu mogli da uzmu građani čiji su koreni bili u drugim republikama SFRJ, i to bez odricanja od prvog republičkog državljanstva. Na osnovu člana 40. slovenačko državljanstvo je tražilo i dobilo oko 170.000 građana poreklom iz drugih krajeva nekadašnje Jugoslavije – među njima i 22.228 građana Srbije i 4.694 žitelja Crne Gore. Ubrzo posle prihvatanja u slovenačko državljanstvo ovih, „duplih građana”, pojavljuju se prvi zahtevi desnice da se ukine status nekima od njih; prvaci partija desnog centra tumačili su svoju inicijativu optužbama na račun „dvojnih” da „nisu lojalni novoj državi (Sloveniji)”.

Zakasneli zahtevi

Pritisak desnice je ubrzo urodio plodom i napisan je zakon o ukidanju dvojnog državljanstva. Prema slovu tog zakona, lica koja su stekla dvojno državljanstvo morala bi da u roku od šest meseci podnesu nadležnim slovenačkim organima izjavu o želji da zadrže slovenačko državljanstvo, a zatim bi u roku od dve godine morala da podnesu i potvrdu o ispisivanju iz prethodnog državljanstva. Ko ne bi doneo potvrdu o brisanju iz prethodnog državljanstva – slovenačko državljanstvo bi mu bilo oduzeto, automatski. Pošto je većina od oko 170.000 taze slovenačkih državljana dobila državljanstvo na osnovu člana 40. koji nije tražio odricanje od državljanstva matične republike, to je značilo da bi novi zakon, ukoliko bi bio usvojen, retroaktivno ukidao stečena prava inkriminisane grupe građana.

Zakonskoj formulaciji prema kojoj bi kandidat za ostanak u slovenačkom državljanstvu bio prisiljen da bira između matice i Slovenije (u kojoj je većina faktički čitav svoj život provela), naročito se radovala slovenačka desnica koja je uporno forsirala usvajanje novog zakona u parlamentu. Znali su da bi svaki takav novonastali „stranac” sa domicilom u drugoj republici bivše SFRJ, oduzimanjem „duplog statusa”, odnosno bez primanja u slovenačko državljanstvo, brzo postao veoma ranjiv, a njegov opstanak u Sloveniji veoma otežan, čak nemoguć. Stranci moraju da dobiju radnu vizu i dozvolu za rad da bi sebi osigurali egzistenciju, a za boravak moraju da imaju dozvolu boravka, pri čemu nad njima stalno visi opasnost da prilikom povećanja nezaposlenosti prvi ostanu bez posla. U praksi bi to značilo da bi u slučaju opisanog scenarija, uprkos činjenici da su u Sloveniji osnovali ognjište i imaju porodicu, sve to morali da napuste ako se ne bi odrekli prvobitnog republičkog državljanstva za račun slovenačkog, jer bi ih država Slovenija deportovala preko „južne granice”, put zavičaja. Proterivanje su iskusili brojni oficiri bivše JNA, koje je Slovenija odvojila od najbližih i izbacila iz države.

Ukoliko bi se nesuđeni slovenački državljanin odlučio da na uvid slovenačkim birokratama podnese ispisnicu iz prethodnog državljanstva, uskoro bi uvideo da neprilike kojima bi potom bio izložen – nisu ništa manje. Pošto Slovenija (kao ni druge eks-ju zemlje) sa bivšim bratskim republikama nije potpisala bilateralne ugovore o ukidanju viza, ugovore o nasleđivanju i slične, a pošto stranci u svim državama nastalim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije nisu imali pravo da budu vlasnici nekretnina, novopečeni slovenački državljani mogli su da očekuju da će izgubiti pravo na slobodan ulazak u domovinu koje su bili prinuđeni da se odreknu ili da će ostati bez prava na nasledstvo ili prava na upravljanje svojom ili nasleđenom porodičnom imovinom. Deo liberalnijih slovenačkih medija obrušio se na zakon o ukidanju dvojnog državljanstva ocenivši ga nazadnim; kritičari zakona opomenuli su vladajuću nomenklaturu da je nečovečno pustiti u život jednostrani akt kojim se od „novih slovenačkih građana”, pod pretnjom sankcija, zahteva odricanje od stečenih prava u republikama u kojima su rođeni. Prema procenama tadašnjeg slovenačkog ministarstva unutrašnjih poslova, sprovođenje novog zakona bi dovelo do brisanja oko 185.000 ljudi koji su u međuvremenu dobili slovenačko državljanstvo i postali dvojni državljani.

Zabranjena diskriminacija

Usvajanje novog zakona je već kucalo na vrata, ali je operaciju desnice omelo saznanje da on nije u skladu sa evropskim rešenjima. Zašto? Zato što je predloženi zakon predviđao da nosioci dvojnog državljanstva koji su stekli slovenačko državljanstvo „po krvi” (jus sanguinis), neće morati da se odreknu drugog državljanstva, ako ga imaju. U prevodu – argentinski, američki, kanadski i svi ostali iseljeni Slovenci koji su posle osamostaljenja Slovenije zatražili primanje u slovenačko državljanstvo istovremeno kada i nepoželjni „jugovići”, smeli bi da zadrže oba državljanstva, dakle zadržali bi prethodno (argentinsko ili koje već) uz novo – slovenačko državljanstvo.

Pokazalo se, međutim, da pitanje dvojnog državljanstva nije moguće preseći jednostranim aktom, pošto su predlog opisanog zakona eksperti iz Saveta Evrope ocenili diskriminatornim. To je Sloveniju izvelo na put neposrednih razgovora na temu „dvojnih državljana” sa ostalim republikama bivše SFRJ.

Slovenija bi teško pristala da vodi dijalog o dvojnom državljanstvu sa onima kojima je namerila da ga uzme da Roland Šarer, stručnjak Saveta Evrope za pitanja državljanstva i vođa saveznog švajcarskog departmana za pravosuđe i unutrašnje poslove, nije decembra 1993. godine posetio Ljubljanu, porazgovarao sa tvorcima novog zakona i otkrio nedostatke koji vrebaju u novom slovenačkom pristupu „problemu duplih građana”. Šarer je zahtev da se naknadno moraju odricati od državljanstva oni koji su ga već imali, ocenio kao „oduzimanje prava koja uživaju ostali slovenački građani”, što bi moglo biti osuđeno kao oduzimanje „stečenih prava”.

„U zapadnim demokratijama su stečena prava posebno zagarantovana. Posezanje u ta prava moglo bi se smatrati nezakonitim. Princip transparentnosti zakona znači da se od građana odricanje od državljanstva traži samo u određenom trenutku, tada kada neko traži državljanstvo. Od momenta kada lice postane državljanin, više nije moguće tražiti takvo odricanje”, upozorio je Šerer. Na sličan način je slomio i lukavstvo slovenačkih stručnjaka koji su protežirali novi zakon tvrdnjama da su slovenački iseljenici 1991. godine „samo registrovali” svoje matično državljanstvo, pa je zato razlikovanje dve grupe građana, od kojih samo jedna mora da se odrekne „duplog” državljanstva, a druga ne – legitimno i opravdano.

„’Registracija’ ne menja činjenicu da su obe grupe imale status dvojnih građana dve godine posle prihvatanja (prvog) zakona o državljanstvu. Ako želite da postupate logično, ravnopravno i dosledno, onda morate od obe grupe da tražite jednake stvari, a ne da ih razlikujete po tome kako su dobile svoje državljanstvo. Principi ravnopravnosti i zabrane retroaktivnog oduzimanja stečenih prava veoma su značajni u modernom zakonodavstvu. A upravo je tu osnovni problem vašeg zakona koji razlikuje dve vrste građana – one koji dobijaju državljanstvo (po krvi, zahvaljujući slovenačkom) poreklu, i one koji su ga dobili prema zakonu. Ne bi bilo nikakvog problema kada biste od svih slovenačkih građana tražili da se odreknu ’drugog’ državljanstva. Ali vaš (novi) zakon uvodi sankciju gubitka slovenačkog državljanstva tako da ona ne pogađa sve, nego samo one koji su na određen način, recimo na osnovu člana 40. postojećeg zakona – dobili slovenačko državljanstvo... Dodatno uslovljavanje i razlikovanje građana u odnosu na to kako su dobili državljanstvo bi u mojoj državi, ali i u svim evropskim državama – ocenili neustavnim”, opomenuo je domaćine u Sloveniji stručnjak Saveta Evrope i pripretio da će ta organizacija razvoj situacije po pitanju slovenačkih dvojnih državljana i ubuduće pažljivo pratiti.

Ubrzo posle toga veto na predlog rečenog zakona daje drugi dom slovenačkog parlamenta (Državno veće). Većnici su odluku obrazložili činjenicom da bi predožene izmene zakona o državljanstvu u delu koji građane deli na „etnički čiste” i „etnički nečiste”, na mala vrata uvele neravnopravnost građana pred zakonom. Pošto bi za usvajanje predloga zakona o ukidanju dvojnog državljanstva posle veta Državnog veća bila potrebna većina svih, a ne samo prisutnih poslanika i pošto partije desnog centra takvu većinu nisu mogle da obezbede, posledično je zakon o ukidanju dvojnog državljanstva u Sloveniji propao.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.