Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sporni član 17.

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Od usvajanja, u decembru 2002. godine, do danas zakon o državljanstvu Bosne i Hercegovine neretko se nalazi u centru javnih debata. Njih, po pravilu, pokreću Stranka za BiH, čiji je lider bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić, i najsnažnija bošnjačka partija Stranka demokratske akcije, predvođena Sulejmanom Tihićem.

Reč je o članu 17. kojim je propisano da državljanstvo BiH gube svi oni koji uzmu državljanstvo zemlje sa kojom BiH nema sporazum o dvojnom državljanstvu. Stav je bošnjačkih prvaka da je na taj način više od pola miliona iseljenih državljana BiH, u prvom redu Bošnjaka, dovedeno u poziciju da izgube matično državljanstvo, ako hoće pasoš zemalja u kojima su se, uglavnom posle rata, skrasili. Ukidanje člana 17. zakona o državljanstvu BiH traženo je i od visokog predstavnika međunarodne zajednice Miroslava Lajčaka, ali je on odbio da to učini.

Sporazume o dvojnom državljanstvu BiH ima samo sa Srbijom i Švedskom. Prošle godine su premijer Hrvatske Ivo Sanader i ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović potpisali sporazum o dvojnom državljanstvu, ali on nije nikada stupio na snagu jer nije ratifikovan u Parlamentarnoj skupštini BiH. Ratifikaciju sporazuma sprečio je Silajdžić, jer ga je proglasio „destruktivnim po vitalni nacionalni interes Bošnjaka”. Silajdžićeva stranka je saopštila da potpisivanje bilateralnog sporazuma sa bilo kojom državom ne dolazi u obzir, dok se ne ukine član 17.

Hrvatska, ipak, nije zatvorila vrata državljanima BiH koji hoće da uzmu njen pasoš, niti ih uslovljava odricanjem od matičnog državljanstva. Po zakonu Hrvatske, njeno državljanstvo može dobiti samo onaj ko se izjasni kao Hrvat ili ko validnim dokumentom dokaže da mu je jedan od roditelja hrvatske nacionalnosti. Ovo pravo je, pored ostalih, iskoristio i ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj. Uz to, svi Hrvati iz BiH, koji imaju hrvatsko državljanstvo, imaju pravo glasa na izborima u Hrvatskoj.

Sporazum o dvojnom državljanstvu između Srbije i BiH potpisan je dok je postojala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Posle njenog raspada, ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj je, u februaru prošle godine, obavestio Ministarstvo inostranih poslova Srbije da za BiH sporazum više ne važi. Alkalajev dopis nije proizveo pravno dejstvo, jer je Srbija pravni naslednik bivše SFRJ. Osim toga, da bi sporazum o dvojnom državljanstvu prestao da važi njegova ratifikacija bi morala da bude poništena u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Da rasprave o dvojnom državljanstvu u BiH ponekad poprimaju i karikaturalne razmere, svedoči i ideja poglavara Islamske zajednice u BiH reis-ul-uleme Mustafe Efendije Cerića. Prema „Dnevnom avazu”, on je nedavno, govoreći o popisu stanovništva, rekao da bi svim Bošnjacima koji su se od pada Otomanske imperije do današnjih dana iselili iz BiH, trebalo dati državljanstvo i obuhvatiti ih popisom.

B. Marić

 ------------------------------------------------------------

 

Bugarski pasoš i dalje na ceni

Za poslednjih desetak godina 31.000 makedonskih građana je dobilo državljanstvo susedne zemlje

Skoplje – Makedonija dopušta dvojno državljanstvo prema zakonu usvojenom još 1992. godine i u međuvremenu više puta menjanim. Prema njegovim odredbama, državljanstvo Republike Makedonije može se dobiti poreklom, rođenjem, prirođenjem i međudržavnim dogovorom.

U dopuni izglasanoj u Sobranju jula ove godine, propisan je način za dobijanje državljanstva za lica koja imaju status izbeglica čime je sa dnevnog reda skinuta neizvesnost za mnogobrojne građane koji su pri raspadu SFRJ pribežište potražili u Makedoniji. Svi koji imaju dokaz da su na tlu Makedonije živeli pet godina mogu dobiti makedonsko državljanstvo.

Godine 2005. usvojena je uredba kojom je propisano dobijanje državljanstva za strance koji su Makedoniju zadužili naučnim radovima, ekonomskim aktivnostima, kulturnim delima ili sportskim rezultatima. Zahvaljujući toj uredbi, nekoliko stotina stranaca, najviše sportista, dobilo je makedonsko državljanstvo.

Makedonska priča o dvojnom državljanstvu puna je neobičnih slučajeva, a oni u cikličnim razmacima bivaju centralna političko-medijska tema. Ovih dana, na primer, aktuelizovana je priča o navodnoj jagmi za bugarskim pasošima.

Izvesni Panče Zahariev, nesuđeni brucoš na jednom od makedonskih univerziteta (u Makedoniji ih ima tri), u pismu objavljenom u skopskom dnevniku „Vreme” objasnio je zašto će se sa još nekoliko svojih kolega „pobugarčiti”. On se žalio na uslove upisa na makedonskim fakultetima, naglašavajući da njegovi roditelji ne mogu da izdvoje 2.000 evra za upis, pa je primoran da uzme bugarsko državljanstvo da bi nastavio školovanje, jer je u Bugarskoj ono jeftinije. Sa sličnim pričama u ovdašnjim medijima godinama se oglašavaju Makedonci svih uzrasta, objašnjavajući zašto su primorani da potraže bugarsko državljanstvo. Prema najnovijim, zvaničnim, podacima za poslednjih desetak godina 31.000 makedonskih građana je dobilo bugarsko državljanstvo, pri čemu je ubedljiva većina to učinila iz praktičnih razloga.

Žustre polemike na relaciji Skoplje – Sofija, koje su vođene povodom davanja bugarskog državljanstva, utihnule su posle obelodanjivanja podatka da je desetak makedonskih političara i poslanika dobilo bugarsko državljanstvo. I dok se lani nagađalo o kome je reč, Ljupčo Georgievski, bivši makedonski premijer i nekadašnji lider sada vladajućeg VMRO-DPMNE, javno je saopštio da poseduje bugarski pasoš i da će se, razočaran političkim prilikama u Makedoniji, politički angažovati u Bugarskoj.

U zemlji istočnog suseda, u ovom momentu, prema nezvaničnim podacima, studira oko pet hiljada Makedonaca i gotovo svi oni, zbog olakšica, već imaju bugarsko državljanstvo. Među onima koji su postali bugarski državljani veliki je broj Albanaca iz Makedonije, koji su do bugarskog pasoša došli po „biznis liniji” i na osnovu sklopljenog braka sa bugarskim državljanima.

Oglasi koje posrednici za dobijanje bugarskog državljanstva svakodnevno objavljuju u makedonskim medijima potvrđuju da pojava ne jenjava, ali je izvesno da je motivisana šengenskom vizom, odnosno mogućnošću da se lakše domogne podneblja EU.

Nova pojava je porast broja makedonskih građana koji se odriču makedonskog državljanstva. U poslednjih pet godina, prosečno godišnje 2.100 lica traži ispis iz makedonskog državljanstva. U prva četiri meseca ove godine, 400 lica je zatražilo oslobađanje od makedonskog državljanstva, a 280 je poželelo makedonski pasoš.

Mile Radenković

 -----------------------------------------------------------------------

Državljanstvo na kašičicu

Od našeg stalnog dopisnika

 Podgorica – Crnogorska vlada je pre dva dana usvojila pregovaračku platformu i predlog sporazuma o dvojnom državljanstvu i saopštila da o tome neće govoriti preko medija već će to „diplomatskom poštom uputiti državama u okruženju”.

Prema predlogu sporazuma, pravo na dvojno državljanstvo dobiće „strani državljani koji su u braku sa crnogorskim državljaninom najmanje pet godina, kao i deca iz mešovitih brakova čiji jedan roditelj ima crnogorsko državljanstvo”. Osim njih, crnogorski pasoš mogu dobiti i oni „strani državljani za koje se proceni da je to nacionalni interes”. Svi ostali strani državljani koji duže žive u Crnoj Gori mogu dobiti crnogorsko državljanstvo prijemom, ali će pre toga, shodno zakonu, morati da dobiju otpust iz matičnog državljanstva.
Ove stavke iz sporazuma su osnova za pregovore Crne Gore o dvojnom državljanstvu sa državama bivše Jugoslavije – Srbijom, Hrvatskom, BiH, Makedonijom i Slovenijom. Sporazum će, najverovatnije, biti ponuđen i Albaniji, a prvi razgovori će biti vođeni sa Hrvatskom 24. septembra u Dubrovniku.

Onima koji pored crnogorskog imaju i neko drugo državljanstvo ostalo je još mesec dana da odluče koje će da zadrže. Jer, zakonom o sprovođenju ustava predviđeno je da do 22. oktobra oni koji su drugo državljanstvo stekli posle 3. juna 2006. moraju da ga se odreknu da bi zadržali crnogorsko. Oni koji su do 3. juna 2006, kada je proglašena nezavisnost Crne Gore, imali dvojno državljanstvo zadržaće oba jer se to računa kao stečeno pravo. Reč je mahom o Hrvatima iz Crne Gore, ali i ne malom broju Albanaca koji imaju državljanstvo SAD.
Osim načina sticanja dvojnog državljanstva, sporazumima treba da se reši pitanje biračkog prava, vojne službe, uživanja diplomatske zaštite, ekstradicije...
Sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Svetozar Đurović kazao je posle sednice vlade da će pitanja koja pokušavaju sada rešiti kroz dvojno državljanstvo biti regulisana posebnim bilateralnim sporazumima. Reč je o školovanju, lečenju, imovinskim pravima...

Predsednik Socijalističke narodne partije Srđan Milić ocenio je da je predlog zakona o državljanstvu diskriminatorski akt koji nije mogao otići dalje od ustava.

U SNP-u smatraju da bi najviše problema ovakvom restriktivnom primenom zakona moglo da ima na desetine hiljada građana koji još nisu stekli crnogorsko državljanstvo, kao i desetine hiljada onih državljana Crne Gore koji žive i rade u Srbiji ili nekoj drugoj državi nastaloj na prostorima bivše SFRJ, a egzistencijalno su upućeni da imaju i crnogorsko i državljanstvo države u kojoj sada žive i rade.
 „Sve dosadašnje aktivnosti institucija koje se bave pitanjem dvojnog državljanstva i u Crnoj Gori i u Srbiji imale su za posledicu stvaranje straha kod građana od mogućeg gubljenja crnogorskog državljanstva”, naglašavaju u crnogorskoj opoziciji.

Ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović ponovio je da će sporazumom dvojno državljanstvo „biti tretirano kao izuzetak, a ne kao pravilo”.

– Neće biti ponuđeno dvojno državljanstvo za sve građane koji to žele – rekao je Kalamperović. – Dvojno državljanstvo će biti izuzetno restriktivno tretirano. Crna Gora će svoje državljanstvo davati izuzetno restriktivno, bez obzira na to što postoji potreba da se reguliše postojeće stanje. Sporazumom će biti regulisana i pitanja poput služenja vojnog roka, ekstradicije, kao i diplomatske zaštite naših državljana u inostranstvu. Znači, dvojno državljanstvo neće biti za svakoga.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.