Kurti i ostanak Srba tretira kao ratni zločin

Ogromna disproporcija između priča o navodnom genocidu i srpskim ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji, kao i nekažnjenim zločinima, koje prištinska centralna vlast eksploatiše sve vreme dovela je do toga da u pritvorskim jedinicama na Kosmetu danas bude osmoro pravnosnažno osuđenih Srba za ova dela, a devet čeka na odluku jednonacionalnog suda, među kojima su i krajem prošle nedelje uhapšeni Milomir Pantić i Žarko Zarić iz Istoka. Priština mora da umiri Albance, među kojima je stvorena velika nervoza, priča je puno i zato se kreće u hapšenje onih koji žive na svojoj zemlji ili su došli da potražuju svoja zakonska prava u vezi sa imovinom, kaže za „Politiku” Ljubomir Pantović, advokat iz Kosovske Mitrovice.

Na taj način, ponovnim lišavanjem slobode zbog navodnih ratnih zločina, vlast Albina Kurtija nastavila je da održava tenzije na čitavom Kosmetu, nakon što je prethodno isprovocirala eskalaciju situacije na severu, dok je hapsila Srbe tvrdeći da su umešani u nerede i kriminal. Pantović podseća da su još odranije u pritvorskim jedinicama na Kosmetu, zbog navodnih ratnih zločina, Duško Arsić iz Matičana kod Prištine, Milorad Đoković iz Vitomirice kod Peći, Gavrilo Milosavljević iz Istoka, Časlav Jolić iz Đurakovca, Zlatan Krstić iz Nerodimlja kod Uroševca, Goran Stanišić iz Slovinja, Zoran Đokić iz Peći, Dragiša Milenović iz Gračanice… Uglavnom su smešteni u zatvoru visokog rizika u Podujevu. „Sve je u cilju zastrašivanja kako bi ostali Srbi koji bi da se vrate odustali”, ističe advokat Pantović.

I dok Kurti, za potrebe Zapada, priča o „deeskalaciji” i nejasnom „postepenom povlačenju” policajaca iz opštinskih zgrada na severu Kosmeta, poslednja hapšenja u razmaku manjem od 24 sata na teritoriji opštine Istok (Pantić i Žarić) pokazala su da upotrebljava druge „mehanizme”, poput „lova” na povratnike kako bi zastrašio srpski narod. Naročito oni koji se usude da traže nazad svoju uzurpiranu imovinu. Međunarodna zajednica po tom pitanju zatvara oči ili, ako i osudi, to su mlaka saopštenja.

Progonima zbog navodnih ratnih zločina pridodati su i međuetnički incidenti. Kako za „Politiku” kaže Mico Kragović, predstavnik multietničkog sela Suvi Do, na periferiji severne Kosovske Mitrovice, juče ujutru su „zatečena obijena vrata Crkve Sveta Petka, na podu je bila korpa gde se ostavlja novac, a sveće su bile rasturene”. „Domaćin sam slave i sa porodicom sam poranio, pošto smo dan ranije mi seljani sređivali portu oko crkve. Imali smo šta i da zateknemo. I to samo četiri dana pošto su na objektu ambulante ispisani grafiti UČK. Ipak, to nas nije sprečilo da održimo litiju i da se okupi dosta Srba iz sela, ali i onih koji su došli iz centralne Srbije”, kaže Kragović.

Da Kurti u svojim namerama ne odustaje kada su u pitanju Srbi na bilo kojem santimetru teritorije Kosmeta, dokaz je i da je krenuo u „obračun” sa srpskim političkim predstavnicima. To potvrđuje Zoran Maksimović, poslanik Srpske liste u kosovskom parlamentu, delegiran iz Kosovskog Pomoravlja, jer je u Ranilugu na njegov objekat koji se nalazi uz porodičnu kuću, u toku vikenda bačena eksplozivna naprava i pričinjena je velika materijalna šteta. Ranilug je jedno od većih sela u ovom delu Kosmeta, a kako smatraju tamošnji žitelji, ovo je „znak da nisu dobrodošli” i da „treba da odu s vekovnih ognjišta”.

Iako kosovska policija tvrdi da „ubrzano radi na ovom slučaju”, Srbi nisu uvereni da će počinilac biti nađen. Tako je nastavljana hajka na Srbe, intenzivirana od dolaska Kurtija na vlast. Povodom najnovijeg ataka na crkvu u Suvom Dolu, oglasila se Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja u saopštenju navodi da „umesto da Srbi u miru i radosti proslave praznik, oni sa zebnjom strahuju od novih napada i provokacija”. Ističu i da ovakvi incidenti pokazuju da zapaljive izjave iz Prištine i prisustvo tzv. kosovske policije na severu samo „sokole” izgrednike da udaraju na objekte koji su od vitalnog značaja za opstanak Srba na njihovim vekovnim ognjištima.

Srpska lista traži od Kfora i Euleksa veće prisustvo na severu

Srpska lista je najoštrije osudila seriju incidenata u Suvom Dolu, a u saopštenju dostavljenom „Politici” stoji da „nema reakcija ni kosovskih, ni međunarodnih institucija”, kao i da su „šta više, neki međunarodni zvaničnici iznošenjem brutalnih laži očigledno doprineli da se napadaju Srbi i Srpska pravoslavna crkva”. „U ime srpskog naroda koji je opredeljen za mir, dijalog i toleranciju zahtevamo da se poveća prisustvo međunarodnih snaga, Kfora i Euleksa na severu Kosova i Metohije, posebno na mestima u kojima su se do sada dogodile desetine napada na Srbe”, poručuju iz SL.Antrfile

Pantović: U Prištini eksploatišu reč „genocid” bez ijedne presude

Advokat Ljubomir Pantović na naše pitanje zašto se reč „genocid” svakodnevno pominje u Prištini, kada je utvrđeno da ga na Kosovu i Metohiji nije bilo, odgovara da je taj termin „pravna kategorija, ali je političari zloupotrebljavaju kako bi podmirili dnevnopolitičke aktivnosti i kako bi umirili svoje sunarodnike”. „Posebno se ta reč koristi u vrhu centralne kosovske vlasti, iako svojevremeno ni u Hagu nije podignuta nijedna optužnica za krivično delo pod tim imenom. Podsetiću i da je 2000. od strane lokalnog albanskog tužilaštva, samo na teritoriji Kosovske Mitrovice i delom okruga podignuto više od 30 optužnica protiv Srba za navodni genocid. Tada je uredbom šefa Unmika, Bernara Kušnera, zavedenom pod brojem 64/2000. godine, u oktobru mesecu odlučeno da u sudskim većima većinu čine stranci koji će suditi za ratni zločin i teža krivična dela”, kaže Panrović.

Ubrzo je naknadno na jednoj od sednica vrhovnog suda gde su, takođe, većinu činili predstavnici međunarodnog pravosuđa, donet pravni stav da na Kosovu nije bilo genocida 1999. godine, pa su sve presude donete u vezi s tim krivičnim delom poništene pred vrhovnim sudom. „Tako da na teritoriji Kosova i Metohije ne postoji nijedan slučaj da je neko lice osuđeno za genocid, što ipak ne sprečava vrh albanske kosovske vlasti da ga eksploatišu”, ističe Pantović, koji je u svojoj dugogodišnjoj karijeri spasao od zatvora na desetine Srba, terećenih za „genocid” ili druga najteža krivična dela, navodno počinjena u vreme ratnih sukoba na teritoriji južne pokrajine.