Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Paukova mreža srpskih tajkuna

Privatizovanjem naše spoljnotrgovinske mreže pre tri decenije, privatizovan je i ogromni kapital od oko 12 milijardi ondašnjih američkih dolara
Генекс је некада био једна од најмоћнијих фирми у Европи, а не само у нашој земљи (Фото П. Павловић)

"Geneks je nekada bio jedna od najmoćnijih firmi u Evropi, a ne samo u našoj zemlji. Ta moćna firma je davno ostala bez svoje kompletne mreže u inostranstvu, sa neprocenjivim kapitalom, od čega ništa nije vraćeno u našu zemlju. Broj njenih organizacionih jedinica u inostranstvu bio je daleko veći od broja pomenutog ovih dana u štampi. Moja saznanja iz osamdesetih godina prošlog veka govore da ih je bilo više od 150, a ne 70. Ista sudbina prati i ostala naša spoljnotrgovinska preduzeća o kojima se konačno mora znati istina. Tada ćemo imati i odgovor na pitanje ko upravlja i vlada privredom u ovoj zemlji."

Ovo su reči profesora Kostadina Pušare, redovnog profesora Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu, viziting profesora u Rusiji, Italiji i Rumuniji, autora desetak knjiga iz oblasti finansija i međunarodnog bankarstva. Naš sagovornik je godinama bio angažovan u državnoj upravi i u spoljnoj trgovini, a bio je i prvi devizni inspektor koji je u inostranstvu kontrolisao poslovanje naše spoljnotrgovinske mreže. Nažalost, bio je i poslednji naš ekspert angažovan na tom teškom poslu.

Još 1972. godine izveštaj o ustanovljenom stanju, dr Pušara je predao Josipu Brozu Titu, Džemalu Bijediću i Stanetu Dolancu. Izneo je "činjenice i dokaze o ilegalnom iznošenju kapitala iz zemlje i podrivanju njene ekonomske moći".

Koliko sutra, iz Jugoslavije je pobeglo 130 generalnih direktora, a kontrole u inostranstvu su obustavljene. Pušari je zabranjeno da iznosi podatke, mada je "sve tačno, ali nije vreme da se to saopštava."

Gde su to kidnuli silni direktori, na kakve su se i čije jasle okačili?

Danas on podseća da je početkom 1971. donet zakon o osnivanju naših preduzeća i predstavništava u inostranstvu. Vrlo brzo su postavljeni temelji te mreže u Zapadnoj Evropi, SAD, Australiji, kao i u državama istočnog bloka. Za manje od tri godine, ondašnji Savezni devizni inspektorat je procenjivao da u inostranstvu već ima oko 18.000 naših preduzeća i različitih organizacionih jedinica. Uglavnom su ih osnivali domaći spoljnotrgovinski i proizvodni giganti i poslovne banke, a "mrežu su širili po modelu paukove mreže, po dubini i po širini".

S izuzetkom privrednih predstavništava u državama ondašnjeg socijalističkog bloka, sve te firme su osnivane kao privatne.

"Vođene su na ime i prezime našeg čoveka i nekog fizičkog lica dotične države, a poslovale su pod drugim nazivom u odnosu na svoju maticu u Jugoslaviji. Faktički i formalno, već tada, pre trideset godina, izvršena je privatizacija celokupne jugoslovenske spoljnotrgovinske operative u inostranstvu", tvrdi dr Pušara.

Savezni devizni inspektorat u ono vreme nije mogao adekvatno da kontroliše tu privatizovanu hidru, "jer je u registru spoljnotrgovinskih preduzeća u našoj zemlji, krajem 1972. godine, bilo prijavljeno da svega 250 njih ima svoje preduzeće u inostranstvu."

Iako je ta mreža prekrila svet, u bilansima matičnih firmi u našoj zemlji nije bilo ni traga o njenom poslovanju. Savezni devizni inspektorati je vrednost privatizovanog, nekontrolisanog kapitala van zemlje, za period od 1972. do 1974. godine, procenjivao na oko 12 milijardi američkih dolara.

"Danas tu vrednost treba pomnožiti sa pet-šest puta", kaže dr Pušara.

Taj ogromni kapital je zadržan u inostranstvu, "pod kontrolom pojedinaca, direktora tih preduzeća a za nas je to bio strani kapital koji je na vešt način korišćen kao izvor za skupe kredite sopstvenim preduzećima u našoj zemlji".  

U međuvremenu je proces globalizacije i eurizacije sve više jačao strukturu korporativnog sektora, transnacionalnih korporacija koje se nameću "kao vladaoci prava i nosioci uticaja na aktuelnu politiku u skladu sa sopstvenim interesima".

Saznanja dr Pušare govore da je "ogroman uticaj tih privrednih i finansijskih struktura na političke partije, naročito u zemljama u tranziciji, jer im se u izbornoj trci i u borbi za vlast daju ogromna sredstva da osvoje pozicije u vlasti, kako bi ti centri moći mogli da vladaju. Ogroman je i njihov uticaj na medije, koji se drže pod kontrolom".

Baš ti centri moći su "odlučujući i u procesu privatizacije i u odlučivanju ko će kupiti koje atraktivno preduzeće u našoj zemlji, ili koja će se nova banka pod stranim imenom pojaviti u našoj zemlji", kaže dr Pušara.

"Skrivanje od očiju javnosti, a naročito od stručne javnosti, delova ugovora o pojedinim atraktivnim privatizacijama ili koncesijama, predstavlja generisanje neprekidnog lanca korupcije iz najvišeg vrha.

U takvim okolnostima se ne može izbeći zloupotreba vlasti i snaženje organizovanog kriminala, njegovo ispoljavanje tokom ili nakon određene privatizacije, kao što je slučaj i sa Geneksom".

Kada se u tu čorbu ubace i ovdašnji "tajkuni" sve postaje još komplikovanije, jer su oni stariji nego što nas uveravaju višegodišnje, često pritvorne priče i medijske kampanje, kaže profesor Pušara.

On identifikuje tri "tajkunska" nivoa, od kojih je prvi formiran još osamdesetih godina prošlog veka.

"Danas su to zreli svetski biznismeni koji su tada zaposeli mrežu naših preduzeća u inostranstvu. O njima nikada ništa nije rečeno, iako raspolažu ogromnim kapitalom i uticajem na procese u našoj zemlji, preko firmi pod stranim imenima".

Ne može se zanemariti ni struktura ljudi koji su u inostranstvu osnivali ove firme.

"Bile su to osobe edukovane od strane Udbe, u ime koje su kontrolisali celokupnu strukturu i mrežu spoljnotrgovinskih preduzeća. Pomenuću Geneks, Ineks, Centrotekstil, Jugometal, Inu, Iskru, Energoinvest, Energoprojekt, Astru, Makedonijueksport, Kombinat aluminijum... Bez saglasnosti Udbe niko nije mogao da se zaposli u tim preduzećima", podseća dr Pušara.

Prema njegovim uvidima, drugi nivo "tajkuna" stvoren je početkom devedesetih godina. "Reč je o manjem broju ljudi iz vlasti ili uz aktuelnu vlast, ili o pojedincima na značajnim mestima u privredi koji su u eri hiperinflacije, zahvaljujući svom uticaju na vlast, podizali ogromne devizne kredite u bankama, bez ugovorne klauzule o načinu vraćanja. Tako su ti krediti na kraju otpisani a njihovi korisnici su postali devizni milioneri. Novcem tako stečenim, lako su razvili svoje imperije, a njihov uticaj na vlast u svim režimima od onda je ogroman."

Treći nivo "tajkuna" čini jedna kriminalizovana, poveća grupa ljudi, "koji su u proteklim vremenima krize u našoj zemlji na nedozvoljen način došli do novca. Novokomponovani bogataši i aktuelne vlasti, bili su u sprezi s tim podzemljem, što najbolje ilustruju zemunski i surčinski klan", kaže dr Pušara.

Uprkos takvoj, neveseloj situaciji, ili baš zato, pitamo našeg sagovornika kako on vidi rasplitanje tog čvora na omči koja nas snažno steže?

"Državne institucije i vlast moraju da se distanciraju od uticaja transnacionalnih korporacija i centara moći. Mora se zabraniti finansiranje političkih partija u izborima i uopšte, od strane tih centara moći i sprečiti njihov uticaj na medije. Sva tri nivoa tajkuna treba podvrći ispitivanju porekla imovine, u krajnjem slučaju oporezivanju. Slično je uradila i Rusija i time rešila svoju nezavidnu međunarodnu dužničku poziciju", kaže dr Kostadin Pušara.
Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.