Zaposlenom penzioneru plata zavisi od dogovora sa poslodavcem

Inžinjerka mašinstva u jednoj dobrostojećoj privatnoj kompaniji koja stiče uslov za punu starosnu penziju krajem narednog meseca razmišlja da nastavi da radi. Ima vremena, a i dalje je radno sposobna da profesionalno odgovara na zahteve poslodavca, pa bi kompaniji mogla da pripomogne. Uslov je naravno i da se poslodavac saglasi s tim, ali pre negoli mu bilo šta predloži zanima je da li bi se njoj uopšte isplatilo da nastavi da obavlja dosadašnji posao. Odnosno koliku bi platu primala uz penziju? Da li istu kao i sada što je i jedan od razlog da nastavi da rado ili je to 40-50 odsto od zarade. Ili je visina buduće plate diskreciono pravo svakog poslodavca?

Ona bi, navodi, htela da podnese zahtev za penziju, a potom da se ponovo zaposli, dakle da prima i penziju i platu.

Upitani da li postoji zakonski procenat ispod koga plata ponovo zaposlenog koji se penzionisao može da ide ili ne, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju za „Politiku” da visina zarade zavisi isključivo od ugovora između poslodavca i zaposlenog.

Prema Zakonu o radu, radni odnos prestaje kad zaposleni napuni 65 godina života i najmanje 15 godina staža, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore. Ako se radni odnos nastavi, poslodavac je u obavezi da kao i do tada redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a svi doprinosi ulaze u obračun penzije.

– Ukoliko se zaposleni sa poslodavcem dogovori da ode u penziju i potom nastavi da radi, pre podnošenja zahteva za penziju potrebno je da raskine radni odnos i izvrši odjavu sa osiguranja, a između odjave sa osiguranja i ponovne prijave treba da protekne najmanje jedan dan – navode iz Fonda PIO. Podsećaju i da korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može bez ograničenja ponovo da uđe u osiguranje (da se zaposli) po ugovoru o radu, ugovoru o delu, autorskom ugovoru, i da prima penziju.

Penziju isplaćuje Fond PIO, a platu poslodavac. Ukoliko poslodavac radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu (radni odnos, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi), ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene. Doprinose plaća po stopi od 24 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja i ta stopa se ne umanjuje bez obzira na to da li je reč o osiguraniku koji je zaposlen ili korisnik starosne penzije.

Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može, po prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje iznosa penzije.

Ponovno određivanje Fond PIO obavlja na zahtev korisnika. Zahtev se podnosi na odgovarajućem obrascu, a fond je dužan da utvrdi povoljniji iznos penzije.

Upitani da li pravo da nastave da rade imaju i oni koji su se prevremeno penzionisali i zbog toga plaćaju svakog meseca penale, u penzijskom fondu odgovaraju da u slučaju prevremene starosne penzije umanjenje ostaje kako je utvrđeno prvobitnim rešenjem, ali može doći do promene iznosa penzije, ukoliko se nakon ponovnog određivanja utvrdi povoljniji iznos.

Za korisnika penzije koji se zaposli doprinose za zdravstveno osiguranje na penziju uplaćuje Fond PIO, a na zaradu poslodavac, što je u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju.