Pregorevanje kože dokazano utiče na razvoj karcinoma

Rana dijagnostika malignih tumora kože je od najvećeg značaja. Upravo iz tih razloga ne treba zanemarivati promene koje se javljaju na koži jer mogu prestavljati ranu fazu malignog procesa. Neku vrsta alarma za dermoskopski pregled predstavlja promena boje, pa čak i samih nijasni boja, ivice i rast promene na koži i mladežu.

Dr Danica Tiodorović (Foto: lična arhiva)

Kako ističe profesor dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije, u samoj evoluciji mladeža postoje neka pravila, a to je, na primer, činjenica da nakon četrdesete godine ne očekujemo pojavu novog mladeža. Ovo saznanje ima praktični značaj, upravo iz razloga da svaki novi mladež kod osoba nakon 40. godine treba dermoskopski pregledati, pošto upravo takva promena može biti melanom, najzloćudniji rak kože.

‒ Poslednji podatak kojim raspolažemo jeste da svake godine imamo 650 novodijagnostikovanih pacijenata sa melanomom. Ono što viđamo u svakodnevnom radu jeste povećan broj pacijenata sa malignim tumorima kože, uključujući melanom, bazocelularni karcinom i skvamocelularni karcinom. Zabrinjavajuća je činjenica da sve više ima mladih sa dijagnostikovanim karcinomima kože, uključujući i melanom. Najčešće se javlja bazocelularni karcinom, koji vrlo retko daje metastaze. Pored bazocelularnog karcinoma, u dermatološkim ambulantama u nešto manjem procentu uočavamo skvamocelularni karcinom, koji za razliku od bazocelularnog daje znatno češće metastaze. Melanom je za razliku od njih najmaligniji tumor kože, koga karakteriše brzo limfogeno i hematogeno širenje i zato je od izuzetnog značaja njegova rana detekcija – pojašnjava dr Tiodorović.

Lečenje obolelih zavisi od stadijuma bolesti pacijenta kome je dijagnostikovan maligni tumor. Ukoliko se postavi dijagnoza u najranijem stadijumu, što jeste cilj svih dermatologa, tada jedini vid terapije predstavlja jednostavna hirurška ekscizija sa patohistološkom verifikacijom. Kod pacijenata kojima je dijagnostikovan melanom niskog rizika nisu potrebne druge dijagnostičke procedure sem dermoskopskog praćenja, samopregleda i pravilnog ponašanja na suncu. Međutim, kada je reč o pacijentima sa dijagnostikovanim melanomom srednjeg rizika pored kliničkog i dermoskopskog pregleda, neophodan je i klinički i ultrazvučni pregled regionalnih limfnih basena i tumorskih markera, dok kod pacijenata sa visokim rizikom neophodni su i dodatni pregledi magnetnom rezonancom i kompjuterizovanom tomografijom. Zavisno od stadijuma bolesti, praćenje pacijenata sa preporučenim pregledima sprovodi se na tri, šest ili 12 meseci.

‒ Pacijenti koji su već ekscidirali melanom imaju veći rizik za razvoj melanoma, tako da u kliničkoj praksi imamo pacijente sa više dijagnostikovanih melanoma. Upravo iz tih razloga, ovim pacijentima savetuje se obavezan samopregled, fotoprotekcija koja uključuje fizičku i zaštitu kremama sa SPF 50 UVA/UVB zaštitom i obavezni dermoskopski kontroli pregledi – dodaje naša sagovornica.

Ako se radi o niskorizičnom melanomu tada je dovoljna samo hirurška ekscizija i redovno praćenje tih pacijenata. Ukoliko pak imamo pacijente sa metastatskom bolešću, pacijenti mogu primati imunoterapiju, a pored toga pacijentima sa metastatskim melanomom dostupna je i target (ciljana) terapija.

‒ Jedino što nije dostupno u našoj zemlji, a nadamo se će uskoro biti odobrena i u Srbiji, jeste adjuvantna terapija visokorizičnog melanoma, a primenjuje se u Evropi i zemljama okruženja unazad tri do pet godina – kaže dr Tiodorović.

Pregorevanje, posebno u dečjem uzrastu, kao i korišćenje solarijuma, dokazan je faktor rizika za razvoj karcinoma kože uključujući melanom i nemelanomske karcinome kože. Zato Udruženje dermatovenerologa Srbije (UDVS) aktivno radi na edukaciji mladih sa ciljem sticanja zdravih navika koje se tiču pravilnog ponašanja na suncu i opasnosti pregorevanja i korišćenja solarijuma. Ove godine dermatolozi UDVS edukovali su 770 dece, uzrasta od osam do 18 godina na kampu odbojkaša Vanje Grbića i obavili besplatne dermoskopske preglede. U rizičnu grupu pacijenata spadaju oni koji su prethodno već imali melanom, zatim osobe sa većim brojem atipičnih mladeža, kao i imunosuprimirani bolesnici. Pored njih, povećan rizik imaju i osobe koje su profesionalo izložene većoj UV radijaciji.

‒ Ove godine Udruženje dermatovenerologa Srbije po prvi put organizuje besplatne dermoskopske preglede za stanovništvo koje je izloženo većoj UV radijaciji, kao i u krajevima Srbije gde nema dermatologa. Upravo iz tih razloga ove godine organizovani su besplatni dermoskopski pregledi u seoskim ambulantama Zrenjanina i Kikinde. Pregledi će biti organizovani i u ambulantama Mitrovičkog Fruškogorja i Srbobranu. Na ovaj način želimo da skrenemo pažnju na značaj rane dijagnostike karcinoma kože, čija je incidenca u stalnom porastu poslednjih godina – kaže dr Tiodorović.

Svim pacijentima kojima budu dijagnostikovane sumnjive promene, biće upućeni hirurgu radi ekscizije i patohistološke verifikacije. Za preglede nije potreban uput, zdravstvena knjižica, niti je potrebno zakazivanje.