Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dvosmislena rabota

(Никола Оjдалић)

Kako bi iz glava svojih radnika izbili svaku pomisao na štrajk, američki industrijalci ispred svojih pogona postavljaju table upozorenja na kojima piše: posao sa transferom u Meksiko! Dakle, ako radnici nisu zadovoljni uslovima rada (koji u neoliberalnim režimima neodoljivo podsećaju na one s početka industrijske ere), kompanija će svoje pogone ekspresno izmestiti u komšijsku oazu jeftine radne snage. Jedna od karakteristika savremenog globalnog doba jeste upravo mobilnost koja preuzima ulogu demarkacione linije između kapitala i rada: i kapital i rad intenzivno prelaze geografske granice u potrazi za profitom. Razlika je u tome što se mobilnost kapitala (koji traga za jeftinom radnom snagom) smatra poželjnom i dozvoljenom delatnošću, dok se mobilnost radne snage (koja traga za izdašnim nadnicama) smatra nepoželjnom i nedozvoljenom. Pojednostavljeno rečeno, mobilnost kapitala simbolizuje trijumf ideje slobodnog tržišta, dok se mobilnost radne snage prikazuje kao retrogradna manifestacija istog.

Mobilni kapital zahteva obaveznu neoliberalizaciju zemalja koje namerava da poseti. Drugim rečima, da bi se jedna zemlja (koja se nalazi u razvoju, poput Srbije) uspešno transformisala u slobodni tržišni magnet za privlačenje kapitala, ona mora da sprovede niz neoliberalnih mera. Najvažnije među njima su: preobražaj i razgradnja socijalne države, deregulacija tržišta pomoću niskih zaštitnih carina, smanjivanje državnih subvencija, antiinflatorna novčana i kamatna politika, privatizacija državnih preduzeća... Dva su bitna momenta! Prvo, navedene mere veoma efikasno „čiste” teren od potencijalnih socijalnih i radničkih zahteva, i to pod firmom stvaranja povoljnih uslova za dovlačenje stranih investicija. Drugo, pojačana konkurencija među radnicima, obično praćena hroničnom nezaposlenošću, i zakonska regulativa koja štiti posednike kapitala stvaraju uslove u kojima je obaranje platne strukture gotovo uobičajeno . Pri tom ne samo što nema ni govora o eventualnim negodovanjima radne snage (kapital će uvek naći povoljno okruženje ili radnike spremne na igre bez granica), već se uspehom smatra zadržavanje kapitala po svaku cenu!

Sve do sada rečeno navodi na zaključak da se srećemo s potpuno novim globalnim fenomenom koji pojedini sociolozi (Urlih Bek) nazivaju ne-imperijalizmom. U Nemačkoj je, primera radi, sindikat radnika u automobilskoj industriji uspeo da spreči izmeštanje proizvodnje novog Folksvagenovog kombija u inostrane oaze jeftine radne snage, ali po cenu dužeg radnog dana i „kraće” plate! Pomenuti nemački sociolog Bek objašnjava da ne-imperijalizam znači da sredstvo prisile mobilnog kapitala nije njegov preteći ulazak na nečiju teritoriju, već preteći ne-ulazak ili odlazak. Ne-imperijalizam opstaje zahvaljujući vladama malih zemalja (naša nije izuzetak) koje su se uklopile u top-daun globalnu strukturu moći unutar koje se odluke nameću „odozgo”. Drugim rečima, vlade su sve manje okrenute narodu, a sve više nadnacionalnim ekonomsko-političkim entitetima (MMF, EU). Upravo na ovo misle brojni kritički orijentisani sociolozi kada ukazuju na raskorak između tržišta i demokratije, kapitalizma i slobode... Moć se, kako veli uvaženi frankfurtski mislilac Jirgen Habermas, može demokratizovati za razliku od novca. Nevolja je u tome što je novac u ogromnoj meri supstituisao moć. Jedan drugi mislilac (K. M. Gaus) tvrdi da moć poseduje onaj ko je u stanju da natera ljude na mobilnost. U slučaju istočnoevropske radne snage ili onog njenog dela koji je uspeo da preskoči zidine evropske tvrđave, moćni generator mobilnosti predstavljala je nemaština. Ali ne, kako se olako veruje, nemaština kumulirana tokom ere komunizma, već ona nastala u eri neoliberalizma, nakon pada Berlinskog zida.

Upravo ovu činjenicu nisu uzeli u obzir britanski mediji kada su svojevremeno ispaljivali plotune gotovo rasističkih uvreda na račun rumunskih i bugarskih imigranata bojeći se da će ovi odmah po ulasku u EU preplaviti ostrvo! Ali gde su za to vreme bili britanski radnici da pruže ruku podrške svojim balkanskim kolegama? Mogući odgovor mogao bi da glasi kako je egzistencijalna zebnja naprosto progutala radnički internacionalizam.

Čini se stoga da su u savremenoj eri globalizacije upravo egzistencijalni strahovi ispunili prazninu između kapitala i rada. Strahovanja da će mobilni kapital napustiti tržište proizvela su ne-imperijalizam. Strahovanja da će mobilna radna snaga preplaviti tržišta izazvala su ne-internacionalizam. S druge strane, neoliberalizam potpomaže mobilnost kapitala i istovremeno sabotira mobilnost radne snage. Pitanje je samo koliko će dugo trajati ta dvosmislena rabota.

sociolog

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.