Izazovi reforme kaznenog zakonodavstva

Zlatibor – Kroz uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela, može se zaključiti koliko se krivično pravo oblikuje prema prilikama društva i koliko država mora da interveniše i pravovremeno reaguje, rekla je juče državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević, otvarajući redovno godišnje savetovanje krivičara na Zlatiboru.

Više od 400 sudija, tužilaca, advokata i profesora iz Srbije i zemalja regiona prisustvuje savetovanju „Dve decenije reforme kaznenog zakonodavstva: iskustva i pouke”, koje organizuje Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, u saradnji sa Ministarstvom pravde, Pravosudnom akademijom, Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja i misijom Oebsa u Srbiji.

– Pažnja Ministarstva pravde najviše je usmerena na dva zakonika koja su krovna za celokupno kazneno zakonodavstvo. Zato je ministarka pravde obrazovala radne grupe za izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Prvenstveni zadatak ovih radnih grupa je, pored daljeg usklađivanja sa međunarodnim konvencijama i propisima Evropske unije, i analiziranje postojećih rešenja, odnosno njihove efikasnosti, u cilju identifikovanja i otklanjanja nedostataka koji su uočeni u njihovoj primeni – kazala je Livija Pavićević.

Sudija Ustavnog suda Srbije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić naveo je da nije lako živeti u vremenu reformi, jer se i građani i sudije i tužioci u praksi stalno suočavaju sa novim i dopunjenim zakonskim rešenjima. Naglasio je da osnovni cilj krivičnog postupka treba da bude utvrđivanje istine.

– Reforma našeg krivičnog zakonodavstva traje veoma dugo. Podsetimo se da je Vinston Čerčil posle Drugog svetskog rata rekao da još nije kraj, nego početak kraja koji je na vidiku. Nadam se da je i kraj naše reforme sada na vidiku – kazao je profesor Škulić.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović napomenula je da je Srbiji neophodan novi Zakon o maloletnicima. Profesorka dr Aleksandra Ilić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu navela je da izvršenje krivičnih sankcija nedovoljno prati nove zakonske odredbe.

Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u krivičnom postupku, kao što su softveri za prepoznavanje lica i programi za predviđanje pojedinih faza postupka i donošenje odluka, profesorka dr Tatjana Bugarski sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, naglasila je da treba biti oprezan jer možemo doći u situaciju da preispitujemo pitanja pravde i pravičnosti.

– Suđenja u onlajn formatu nikada ne smeju da idu na štetu prava stranaka u postupku, načela neposrednosti, prava na pravni lek i načela jednakosti oružja. Daljinska biometrijska identifikacija lica pruža dobre mogućnosti za otkrivanja okrivljenih, ali i za pronalaženje žrtava krivičnih dela – kazala je dr Tatjana Bugarski.