Svaki drugi građanin veruje da je obim sive ekonomije manji

Visoki porezi, doprinosi i druge obaveze prema državi, kao i brojni i visoki parafiskalni nameti – tri su glavna razloga za postojanje neformalnog poslovanja, iz ugla privrednika koji su učestvovali u ovogodišnjem istraživanju „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji”.

Pored ovoga, šest od deset preduzeća navodi da postojanju sive ekonomije doprinose i nedostatak finansijskih sredstava i slabi rezultati preduzeća. Građevinarstvo i zanatske usluge i popravke vide se kao sektori u kojima je neformalno poslovanje najzastupljenije. Slede trgovina i ugostiteljstvo. Kao i prošle godine, više od tri četvrtine preduzeća ne opravdava neformalno poslovanje (77 odsto). Ponovo, dve trećine privrednika veruje da se izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji ne toleriše, a četvrtina je suprotnog stava.

– U odnosu na prethodni talas, znatno je manje onih koji smatraju da su šanse za otkrivanje firmi koje neformalno posluju velike. Iz ugla privrednika, inspekcije bi, u cilju suzbijanja sive ekonomije, najpre trebalo da se bave otkrivanjem neregistrovanih firmi koje posluju mimo zakona (28 odsto). Sledi kontrolisanje prijava radnika i plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa (petina to smatra), pa izdavanje fiskalnih računa (14 odsto) – navodi se u istraživanju koje je sprovela agencija Ipsos u saradnji sa Naledom.

Kada je reč o građanima Srbije, većina njih, odnosno 79 procenata ispitanih u okviru istog istraživanja, kazala je da mesečnu zaradu prima na tekući račun, dok svaki deseti dobija platu ili isključivo u gotovini ili deo u gotovini, deo na račun. Svaki drugi građanin koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a ovaj način plaćanja češće od proseka koriste Beograđani. Istraživanje među privrednicima pokazuje da se znatno smanjio broj onih preduzeća koja ne pružaju usluge bezgotovinskog plaćanja. Takvih je sada dve petine. Ostali mahom nude plaćanje karticama, i to u osetno većoj meri nego 2022. godine (56 odsto). Takođe, gotovo svaka druga osoba smatra da se obim sive ekonomije u našoj zemlji u prethodnoj godini smanjio, dok suprotno mišljenje ima 38 odsto. Među građanima preovladava mišljenje da je siva ekonomija najzastupljenija u sektorima građevinarstva (u Beogradu znatno češće nego u ostatku zemlje – 61 procenat) i trgovine na malo. Upravo se trgovina, uz ugostiteljstvo, više nego 2022. percipira kao delatnost u kojoj je rašireno neformalno poslovanje. Tri četvrtine građana Srbije ne opravdava postojanja sive ekonomije, a u poređenju s prethodnim talasom istraživanja, znatno više građana osuđuje njeno postojanje, odnosno ima znatno manje razumevanja za ovakav vid poslovanja.