„Novo lice Ćele-kule” otkriće kako su izgledali junaci sa Čegra

Niš – Veliko i značajno istraživanje Narodnog muzeja i započet projekat „Novo lice Ćele-kule” uskoro treba da otkrije i predstavi javnosti kako su izgledali junaci istorijskog Boja na Čegru, čije su lobanje uzidane u jedinstven spomenik u svetu. U toku su opsežni radovi na rekonstrukciji Ćele-kule, u koju su odlukom turskih vlasti u Nišu posle boja u Prvom srpskom ustanku, maja 1809. godine, da bi se srpski narod zaplašio, uzidane ukupno 952 lobanje – legendarnog vojvode Stevana Sinđelića i njegovih resavskih junaka i ustanika. Danas je na spomeniku, kakvog nema nigde na planeti, samo 59 lobanja, koje su sačuvane od propadanja i zuba vremena, a rekonstrukciju su započeli vrhunski strani i domaći stručnjaci.

Realizacijom ovog značajnog projekta, koji je inicirao politikolog Milan Simonović, digitalnom facijalnom rekonstrukcijom, analizom materijala i fotografisanjem, biće omogućeno da se sazna i vidi kako su izgledali čegarski junaci. Prema planu rekonstrukcije projekat će biti završen najkasnije do sredine i pred kraj proleća naredne 2024. godine,  pošto se krajem maja obeležava 215 godina od slavne bitke za oslobođenje Niša u Prvom srpskom ustanku i boja koji je završen tako što je vojvoda Stevan Sinđelić, koji je sa oko 3.000 svojih ustanika bio opkoljen višestruko brojnijom vojskom od preko 25.000 Osmanlija, iz kubure pucao u barutanu. U eksploziji su 30. maja 1809. godine poginuli svi ustanici i njihov vojvoda, ali i više od polovine osmanlijskih vojnika, posle čega je turski zapovednik Niša u tom periodu Huršid-paša naredio da lobanja srpskih junaka uzidaju u Ćele-kulu. Spomenik je visok oko četiri metra, a 952 glave, koje su po naredbi Huršid-paše odrane od kože i napunjene pamukom, bile su raspoređene u 14 redova sa sve četiri strane.

Ugrađene u zid spomenika lobanje su vidljive do pola, ograđene su staklom, a mnoge su i oštećene. Ta činjenica je poseban izazov za stručnjake uključene u realizaciju projekta koji je politikolog Simonović pokrenuo zajedno sa Natašom Šarkić, fizičkim antropologom. Stručnjaci koji rade na digitalnoj rekonstrukciji  smatraju „da će se, kada se sazna kako su izgledala lica tih junaka, mnogo više znati i o njima, a moći će i da se zamisli vreme u kojem su živeli”.

Ćele-kula je jedan od najposećenijih spomenika ne samo u Nišu i na jugu naše zemlje, već i u celoj Srbiji. Pre skoro dva veka, 1833. godine, u svojim putopisima kroz jugoistočnu Evropu i u delu „Put na istok”, u poglavlju „Beleške o Srbiji”, francuski akademik i pesnik Alfons de Lamartin, duboko potresen onim što je video u Nišu i izgledom Ćele-kule, zapisao je: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine.” A onda dodao i rečenicu: „Čuvajte, Srbi, ovaj spomenik, narod koji ima ovakve spomenike i istoriju nikada neće moći da bude porobljen i nikada neće nestati…”