Percepcija korupcije

Demokratska konsolidacija Srbije i evropske integracije kao komplementarni procesi mogu da budu spori i bolni, utoliko više ako ih nagriza korupcija. Postojanje korupcije smatra se ključnim uzrokom niskog stepena poverenja u demokratske institucije i neuspeha reformske politike. Ova „bolest društva” sputava privredni razvoj i ugrožava standard građana, jer se smanjuju poreski prihodi, uvećavaju rashodi javnih službi a resursi se preusmeravaju u privatne džepove.

Ono što je zajedničko izjavi predsednika Srbije Tadića na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke i poslednjem izveštaju Transparensi internešenel je percepcija korupcije. Tadić je izjavio: „Koristim priliku da pošaljem poruku svim lokalnim funkcionerima DS-a: niti jednog neću zaštititi ukoliko postoje dokazi i optužbe zvaničnih državnih institucija protiv njih za korupciju”. Nakon aplauza je dodao: „Nisam siguran da baš svi treba da se raduju ovoj mojoj rečenici”. Tabloidi su čekali i spekulisali konkretnim imenima. Posle hapšenja gradonačelnika Zrenjanina stigla je i potvrda. Jedna od poenti koje se mogu uhvatiti je jednostavnija, a bitnija. DS nikada u istoriji nije imao toliko vlasti, a s obzirom na iskušenja koja ona sa sobom nosi, poruka predsednika je ozbiljna mera upozorenja. Iako je akcenat na lokalnim funkcionerima, na percepciju korupcije utiče i kada ministri ove stranke idu na otvaranje Delta sitija ili kada tvrde da nema monopola. Ovaj Tadićev potez unutar stranke možda je najubedljiviji gest nakon prošlogodišnje odluke DS-a da njihovi poslanici ne mogu istovremeno biti predsednici i članovi upravnih odbora javnih preduzeća. Ova stranka (to je uradio i SRS) donela je odluku i da poslanici ne mogu biti istovremeno i predsednici jedinica lokalne samouprave, što je značajan iskorak u suzbijanju razloga za sukob interesa, ali i šansa za efikasnije obavljanje javnih funkcija.

Sa druge strane, indeks percepcije korupcije Transparensi internešenel za Srbiju od 3,4 isti je kao i prošle godine. Ne napredovati znači nazadovati. To se i bukvalno desilo, jer je zabeleženo nazadovanje Srbije na listi za šest mesta. Borba protiv korupcije je jedan od nacionalnih prioriteta ili jedna od šest programskih tačaka ove vlade. Srbiji će u procesu pridruživanja EU verovatno pre da ispuni saradnju sa Hagom, nego uslove u vezi sa borbom protiv korupcije. Tri osnovna polja delovanja u borbi protiv korupcije nakon političkih promena 2000. bila su: usvajanje sistemskih antikorupcijskih zakona i u skladu sa njima formiranje određenih tela, usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i pojedine konkretne aktivnosti u suzbijanju ove pojave. Važno je da se antikorupcijski zakoni ne donose samo radi formalnog i prividnog ispunjavanja međunarodnih obaveza, već i da se primenjuju u praksi. Upozoravajuće zvuče i brojni indikatori koji se odnose na rad antikorupcijskih tela. Poverenik za informacije od javnog značaja je najavio ostavku ako se ne usvoje amandmani koje je podneo ombudsman na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Savet državne revizorske institucije nema elementarne uslove za rad, a jedan član saveta (Ljiljana Šaponja-Dmitrović) već je podnela ostavku. Zaštitnik građana duže vreme čeka da Skupština izabere njegova četiri zamenika. Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa i Savet za borbu protiv korupcije strepe da će biti ukinuti usvajanjem zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Istovremeno, agencija bi trebalo da dobija izvršna ovlašćenja u borbi protiv korupcije za razliku od Saveta koji ima samo savetodavnu ulogu.

Borba protiv korupcije će biti ozbiljan uslov i prepreka Srbiji na putu ka EU, ali i kasnije. Može se učiti na iskustvima Bugarske i Rumunije, koje su nam slične i susedne zemlje i članice EU, kao i od Slovenije. Bugarskoj je zbog korupcije zamrznuta pomoć od 700 miliona evra. Rumunija ima slične probleme. Govoreći o korupciji u Rumuniji, profesor Tom Galager smatra da je glavni razlog bolesna povezanost sistema biznisa i politike, odnosno „transpartijska oligarhija” i „grešni savez rešen da spreči vrednosti koje se cene u Evropskoj uniji kao što su politička odgovornost, čista vlada i aktivno građanstvo”. U izbornim kampanjama je borba protiv korupcije hit tema, a čim se izbori završe, borba izostaje, a korupcija ostaje. Osim toga, iako se izborne kampanje najviše bave borbom protiv korupcije, one su finansirane upravo sumnjivim sredstvima. Nijedan državni organ nije reagovao na izjavu lidera opozicione stranke koji je javno priznao da su dva bogata privrednika finansirala izbornu kampanju njegove bivše partije. Institucije zaziru od krupnih riba, a krupne ribe se plaše konkurencije i transparentnosti, jer su navikli da plivaju i love (lovu) u mutnim vodama. (Nad)moć tajkuna je zajednička crta društava u tranziciji i jedna od najozbiljnijih prepreka demokratskoj konsolidaciji. Ipak, kada hoće, država je jača od tajkuna (slučaj Karić). Poučno je još jedno komšijsko, a evropsko iskustvo. Protekle izbore u Sloveniji je obeležila „Afera Patrija”, a u vezi sa kupovinom 135 oklopnih vozila koje je slovenačka vojska kupila od finske firme. Finska državna televizija je na osnovu dokumenata do kojih je došla tvrdila da je slovenački premijer Janez Janša uzeo mito, odnosno proviziju u visini od 21 milion evra. Iako nije dokazano, gubitku izbora Janeza Janše u Sloveniji verovatno je pomogla i percepcija korupcije u ovoj aferi.

Uz tendenciju jačanja i situiranja partijskih kadrova, vreme je i za uspostavljanje i jačanje institucija. Ako ne možemo promeniti ljudsku prirodu (žudnju za vlašću i pohlepu za novcem), onda sigurno možemo jačati institucije kao set pravila koja obavezno važe za sve bez izuzetka. To znači i angažman svih na poštovanju zakona, ali i opremanje nezavisnih tela uslovima za rad, kako korupcija u Srbiji ne bi zaista postala način života. U suprotnom, građani gube ograničene resurse – novac i vreme, a političari ono na šta su najosetljiviji – izbore, odnosno vlast.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu