Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Nobel” za medicinu evropskim virusolozima

Лик Монтањије, Франсоаз Баре-Синуси и Харалд цур Хаузен (Фото АФП)

Prema izveštajima agencija
Stokholm – Dodelom nagrade za medicinu juče je u Stokholmu zvanično počela Nobelova sedmica, jer će se do petka svakog dana proglašavati dobitnici najprestižnije svetske nagrade u ukupno pet oblasti.

Nemački naučnik Harald cur Hauzen i francuski virusolozi Fransoaz Bare-Sinusi i Lik Montanjijedobitnici su Nobelove nagrade za medicinu za otkriće dva virusa koji uzrokuju dve teške bolesti kod ljudi.

Polovinu novčane nagradeod deset miliona švedskih kruna (malo više od milion evra) dobio jeHarald cur Hauzen kao priznanje za istraživanje humanog papiloma virusa, uzročnika raka grlića materice, druge po učestalosti vrste kancera među ženama.

Drugu polovinu su ravnopravno podelili Bare-Sinusijeva i Montanjije za otkriće HIV-a, koji je uzročnik side, saopštio je švedski Karolinski institut, a prenose agencije.

U obrazloženju odluke navodi se da je Hauzen (72) od sedamdesetih godina prošlog veka, „suprotno tadašnjim dogmama”, shvatio i istražio ulogu humanog papiloma virusa (HPV) u nastanku raka grlića materice, što je dovelo i do razvoja profilaktičke vakcine protiv infekcije HPV-om.

Montanjije (1978) i Bare-Sinusijeva (61) izolovali su početkom osamdesetih godina prošlog veka na pariskom institutu Paster virus humane imunodeficijencije (HIV), uzročnika side. U obrazloženju nagrade piše da je njihovo otkriće bilo jedan od preduslova za sadašnje razumevanje biologije side i za antiretroviralni tretman te bolesti.

Ova nagrada je posebno važna za Montanjijea, s obzirom na činjenicu da je godinama bio u sukobu sa američkim naučnikom Robertom Galom oko toga ko je prvi otkrio fatalni virus.

Prošle godine su Nobelovu nagradu za medicinu podelila dva Amerikanca i jedan Britanac za dostignuća u proučavanju matičnih ćelija kod miševa, pomoću kojih je ustanovljen uticaj određenih genetskih mutacija na razvoj organa.

Nobelova nagrada, nazvana po njenom osnivaču, švedskom naučniku i izumitelju dinamita Alfredu Nobelu, od 1901. svake godine se dodeljuje za istaknuti doprinos u oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i za doprinos miru u svetu. Nagrada se sastoji od diplome i novčane nagrade, a laureatima se zvanično dodeljuje na svečanim ceremonijama u Stokholmu i Oslu 10. decembra,

na dan kada je Nobel umro u San Remu.

Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je tek 1968. godine i nju isplaćuje švedska centralna banka.

Ovogodišnja laureatkinja Fransoaz Bare-Sinusi jedna je od malobrojnih žena koje su dobile ovo priznanje. One čine manje od pet odsto dobitnika u svim kategorijama.

Nobela za fiziku dobile su samo dve žene: Francuskinja Marija Kiri 1903. godine i Amerikanka Marija Gepert Majer 60 godina kasnije. Na listi Nobelovih nagrada za mir nalazi se 12 žena, a na listi za književnost 11, od kojih je poslednja britanska spisateljica Doris Lesing.

Američki ekonomista Leonid Harvic postao je prošle godine najstariji laureat primivši nagradu u 90. godini, a Britanac Lorens Brad imao je samo 25 godina kada je 1925. dobio Nobela za fiziku koju je delio sa svojim ocem.

Danas će Kraljevska akademija nauka objaviti ime dobitnika nagrade za fiziku.

U sredu će biti poznato kome će pripasti priznanje za hemiju, a dan kasnije, u četvrtak, 9.oktobra znaće se dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir biće objavljeno 10. oktobra u Oslu.

Laureat nagrade za ekonomijubiće poznat 13. oktobra.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.