Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I političari krivi za finansijsku krizu

Џорџ Буш (Фото АФП)

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. oktobra – Amerikanci stežu kaiš, manje troše, više štede – što su radnje koje im najteže padaju. Toliko su se stisli, pokazuju takođe tekuća istraživanja, da „ne kupuju” ni novi kurs vlasti kojim je obećano ublažavanje finansijske krize.

Razlozi za vanrednu potrošačku uzdržanost svake vrste povećani su ne samo zbog uzdrmavanja nesolidnih firmi Volstrita i procena da dolaze „još teža ekonomska vremena”, već i zbog pada poverenja u političare. Ojađeni ili bar nervozni građani smatraju da su predstavnici vlasti takođe odgovorni za potrese na tržištima novca, nekretnina i hipoteka, jer se nisu potrudili da deluju preventivno iako su povodi za takvu akciju bili poodavno opravdani (za razliku od „preventivnog” vojnog napada na Irak).

Takve slutnje laika dobijaju potporu u nalazima niza stručnjaka. Paket stabilizacionih mera – vredan više od 700 milijardi dolara – Bela kuća i Kongres (parlament) usaglasili su dobrim delom i zbog potrebe da „operu ruke” od grešaka i propusta koje su prethodno počinili – konstatuje danas „Los Anđeles tajms”, pozivajući se na izjave nezavisnih eksperata i nadležnih zvaničnika.

Članovi i izvršne i zakonodavne vlasti su, dodaje se, dosadašnjim potezima doprineli haotizaciji finansijskog tržišta – koja prerasta u globalnu zarazu, nagoveštavajući i opasnost da se istumba svetski poredak i potrebu da se postojeća pravila u njemu „temeljno promene”. Ukratko: i Bela kuća i Kongres su godinama povlađivali interesima krupnog kapitala, bez volje da preduprede očigledno rastuće rizike, dajući prednost sopstvenim političkim nad opštim potrebama – sugeriše se u analizi kalifornijskog dnevnika.

Već devet godina političari su, naime, omogućavali da se u ime svetinje slobode tržišta ukidaju izvesna ograničavajuća pravila, sa uverenjem da „pijaca” najbolje uređuje sama sebe. U tom uverenju ih nije pokolebala ni „afera Enron” (vodećeg trgovca energentima, povezanog sa administracijom Džordža Buša i po zemljačkoj, teksaskoj liniji) u kojoj se 2001. godine ispostavila velika obmana – korišćenjem odsustva regulative – čije su posledice podrile poverenje u verodostojnost knjigovodstvenih i berzanskih podataka.

Hroničari su potom zabeležili da bi „skandal Enron” verovatno udario glavni pečat Bušovoj vladavini da nije ubrzo potom došlo do terorističkih udara otetim putničkim avionima, za čim je strateški primat dobio „globalni rat protiv terorizma”, s glavnim bojištima u Avganistanu i Iraku. Nešto od te slutnje se ipak potvrdilo. Buš završava drugi mandat tako što dometi finansijskih potresa, po ekonomistima i anketiranim građanima, sada nadmašuju i izazove spoljnih oružanih intervencija.

Aktuelnom finansijskom košmaru pogodovali su i prethodnici aktuelnog rasporeda vlasti, pri čemu odgovornost pada na elitu obeju glavnih stranaka, Demokratske i Republikanske – beleži losanđeleski list. I jedni i drugi su, precizira se, prvenstvo davali podmirivanju finansijskih potreba njihovih izbornih kampanja, tako da su „gledali kroz prste” donatorima koji su, za uzvrat, tražili uklanjanje „prepreka slobodnom preduzetništvu”.

Kao da je funkcionisao sistem „ja tebi, ti meni”. Nešto od toga opstaje i sada.

Dok pristalice liberalne ekonomije kritikuju povećavanje državnog intervencionizma kao neprikladno sistemu tržišta, u kome su „slobodni ne samo uzleti nego i padovi”, drugi poznavaoci upozoravaju da je opet na delu sistem uzajamne pripomoći. Vlasti, kažu kritičari, intervenišu u prilog onima s kojima su zajedno (uključujući, donekle, deo građanstva koji je precenio i svoje mogućnosti i obećanja „odozgo”) izazvale krizu, s ciljem da odgovorne strane iz svega izađu „pročišćene” i očuvaju razrađeno ustrojstvo.

U takvoj situaciji, uz najnovija usijanja pred predsedničke i parlamentarne izbore do čijeg je održavanja ostalo manje od mesec dana, neizbežne su i – doze kajanja. „Kongres zaslužuje više prekora nego iko”, kaže republikanski član Predstavničkog doma Kristofer Šajs. Predsedavajući komiteta tog doma za nadzor i reformu uprave, demokrata Henri Veksman ukazuje da su „greške u regulaciji i finansijska preterivanja doveli do sloma na Volstritu” i zakazao je niz „propitivanja”, koja su danas počela.

Kao primer mogućeg uticaja novca na donosioce odluka, „Los Anđeles tajms” navodi slučaj „Fani Me” i „Fredija Meka”, dva giganta hipotekarnog tržišta. Pre nego što ih je nedavno praktično nacionalizovala, država ih je favorizovala, čemu su, verovatno, doprineli i pozamašni novčani prilozi.

Samo sadašnji članovi Kongresa su od „para F” – od kojih je startovala sadašnja kriza – dobili donacije u iznosu od 4,8 miliona dolara, evidentirao je Centar za saosećajnu politiku.

Sve je, ipak, počelo poodavno, tvrdi politikolog Lorens Džekobs sa Univerziteta Minesote i koautor knjige „Privatna zloupotreba javnog interesa”. Po njemu, „groznica ukidanja normi (deregulacija) traje još od kraja šezdesetih, s težnjom da se uticaj vlasti gotovo izbriše i tezom da će to doneti i veću dinamičnost tržišta i boljitak zemlji u celini”.

Beše što beše. Sada je u opticaju druga veza – spasavanje tržišta intervencijom vlasti kojom se, posle dugog brisanja normi, od poreskih obveznika skuplja danak za oporavak olako desistematizovanog sistema.

M.Pantelić

------------------------------------------------

Slede novi krahovi banaka

Vašington, 6. oktobraMnoge banke neće preživeti, uprkos državnoj „injekciji” od 700 milijardi dolara za ponovno uspostavljanje reda na finansijskom tržištu. Prognozu o novim krahovima AP potkrepljuje izveštajima da predstoje i drugi potresi, koji nisu obuhvaćeni sadašnjom rekordnom novčanom potporom.

Mediji ujedno ukazuju da će ove drame opteretiti novu vlast SAD i da nije izvesno kako će se s tim bremenom nositi, nezavisno od toga ko će doći na čelo Bele kuće – demokrata Barak Obama ili republikanac Džon Mekejn.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.