Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Britanskim bankama 200 milijardi funti

На берзи у Лондону узбуђења на претек (Фото АФП)

LondonBanka Engleske (BoE) odobriće finansijsku pomoć posrnulim britanskim bankama u vrednosti od 200 milijardi funti sterlinga (oko 360 milijardi dolara), od čega će četvrtina biti upotrebljena u vidu kratkoročnih keš injekcija, kako bi prevazišle sadašnje teškoće u poslovanju, potvrđeno je juče u Londonu.

Premijer Velike Britanije Gordon Braun rekao je da je vladin plan „važan korak napred”, ocenivši da je reč o „pravoj odluci u vanrednim okolnostima” koje vladaju u domaćoj i svetskoj ekonomiji.

Braun je precizirao da plan koji je usvojila njegova vlada za spasavanje ugroženih domaćih finansijskih kompanija nije isto što i prethodno usvojeni program američke vlade, vredan 700 milijardi dolara, za spasavanje kolapsnih banaka u SAD.

„Ovo nije američki plan. Mi nećemo kupovati loše akcije, mi nećemo samo dati novac”, rekao je Braun, uz opasku da vlada očekuje povraćaj sredstava koje će uložiti u otkup akcija posrnulih banaka.

Akcije nekih vodećih britanskih banaka juče su, inače, drastično pale, čak i do 50 odsto i to je, prema oceni analitičara, ubrzalo odluku vlade da hitnim, kratkoročnim pozajmicama spasi bankarski sistem od potpunog kolapsa.

Nekadašnji rukovodilac švajcarske investicione banke UBS Dejvid Frojd ocenjuje da će, kada se završi cela priča oko stabilizacije banaka u Evropi i svetu, obični građani još neko vreme osećati posledice finansijske krize.„Nezaposlenost, pad vrednosti imovine, kuća i stanova” to je ono što, prema mišljenju Frojda, očekuje običan svet zbog globalne kreditne krize u bližoj budućnosti.

Ekspert, takođe, smatra da daleko više razloga za strah od posledica tekuće finansijske krize imaju manje razvijene zemlje u kojima će, kako on ocenjuje, doći do „gladi, uličnih demonstracija i neprijatnih političkih događaja”.

Ekonomista Instituta Kejto u Vašingtonu Danijel Mičel ocenio je da će američka vlada u oporavak finansijskog tržišta uložiti mnogo više od predloženih 700 milijardi dolara. „Očigledno je da mera neće uspeti. Ne bi me začudilo da političari zatraže dodatna sredstva za intervenciju”, kazao je za Glas Amerike Mičel, koji je glavni savetnik republikanskih članova Kongresa, koji su se protivili spasavanju američkog finansijskog sektora državnom intervencijom.

On je rekao i da je američka vlada kriva za tekuće finansijske teškoće, jer je vodila politiku niskih kamata, tolerisala korupcionaške subvencije hipotekarnih banaka i pravila druge greške. „Vlada sada kaže: ’Priznajemo, krivi smo, ali dajte nam blanko ček i još veća ovlašćenja i još više novca od poreza i rešićemo problem’”, istakao je on dodajući da je to tipičan način rada u Vašingtonu, kada se političari obe stranke udruže da bi pomogli prijateljima, finansijerima izbornih kampanji.

Mičel smatra da bi korekciju novčanih tržišta trebalo prepustiti zakonima ponude i potražnje, jer, kako kaže, „kapitalizam bez bankrotstva je kao religija bez pakla”. „Bankarske krize događaju se svuda u svetu. Kada god države dopuste tržištu da samo deluje, teškoće traju mnogo kraće, a privrede iz njih izlaze znatno ojačane”, ocenio je Mičel.

Mičel je odbacio kritike nekih ekonomista da je sadašnja finansijska kriza u Americi rezultat dugogodišnje deregulacije u finansijskom sektoru. „Finansijski sektor je jedan od sektora koji su pod najjačom državnom kontrolom u Sjedinjenim Državama. Lično ne navijam za tu granu jer je očigledno da je veliki broj ljudi na Volstritu bio vrlo srećan dok su mogli da se prave milioni, a sada traže da ih poreski obveznici izbave iz nevolje”, kazao je on.

Američka ekonomska kriza trajaće duže i biće bolnija nego što bi bila bez najnovije mere američke vlade, zaključio je Danijel Mičel, ekspert Instituta Kejto u Vašingtonu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.