Zatvaranje Berze štetno

Srpska berza koja se, posle euforičnog razvoja u prvoj polovini prošle godine, nalazi na nizbrdici, u poslednjih mesec dana na najgori način je pokazala da je deo svetskog finansijskog i tržišta kapitala reagujući sunovratom prometa i cena na globalnu krizu. Premda je indeks najlikvidnijih akcija pao ispod startne vrednosti od 1.000 poena, a tražnja i ponuda se smanjili na simbolične iznose, privremeno zatvaranje Beogradske berze samo bi pojačalo paniku i nervozu, a ne bi doprinelo željenom brzom oporavku berzanskih pokazatelja, ocenila je juče na konferenciji za novinare Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.

Jer, da bi takav ekstreman potez zbog krize tržišta kapitala, za čije donošenje je nadležna Komisija za hartije od vrednosti, imao smisla, trebalo bi da država istovremeno aktivira paket interventnih mera i pomogne oporavak Berze.

Imajući u vidu osnovnu ulogu, da omogući vlasnicima akcija i potencijalnim investitorima da trguju, Berza je, u okviru svojih nadležnosti, od prekjuče uvela promenu u izračunavanju cena akcija objavljujući prosečnu dnevnu, a ne cenu postignutu na zatvaranju u poslednjih pola sata kontinuiranog trgovanja.

Na Berzi su razmatrane i druge mere, poput sužavanja zone fluktuacije, ali je ocenjeno da bi to u ovom trenutku rezultiralo većom ponudom i dodatnim padom tražnje, što bi doprinelo smanjenju broja zaključenih transakcija.

Obeshrabrujuće je što je kod nas država, za razliku od većine, pasivno pratila zbivanja na srpskoj berzi, što je posledica, između ostalog i toga da ni posle maltene 19 godina od obnove tržišta kapitala ne postoji jasna strategija njenog razvoja.

Set zakona kojima se reguliše rad domaćeg tržišta kapitala je nedorečen, često neusklađen, destimulativan u pogledu poreske politike…

Zakoni se prave u kabinetima, a mišljenja i predlozi berze se ne uvažavaju, o čemu svedoči podatak da su u minulih sedam godina zakonotvorci usvojili samo jedan amandman Beogradske berze, ukazuje Dostanićeva.

Zbog toga uzroke sadašnje alarmantne krize, koja je dovela do velikog obezvređivanja akcijskog kapitala, treba tražiti, s jedne strane, u krizi svetskog finansijskog sistema s epicentrom u SAD, kojem je i srpska berza izložena ulaskom stranih portfolio i drugih investitora pre šest godina.

Međutim, ne treba zaboraviti ni autohtone uzroke krize, pre svega u odsustvu vizije razvoja berze koja svedoči o nezainteresovanosti države za domaće tržište kapitala.

Trgovanju na Berzi ne pogoduje ni hronična politička nestabilnost, odsustvo investicionog rejtinga zemlje i kompanija, najave zvaničnika da će se akcije sadašnjih elitnih javnih preduzeća kotirati na nekim od velikih berzi, bez jasnog opredeljenja za takozvani dvojni listing. Primera radi, finska „Nokija” kotira 95 odsto akcija na berzi u Helsinkiju, a svega pet procenata na Njujorškoj berzi, što joj ne smeta da bude jedan od najvećih svetskih brendova.

Uz to, od oko 1.800 kompanija čijim akcijama se povremeno trguje na berzi svega četiri su svojom voljom na organizovanom tržištu, takozvanom listingu, dok su ostale tu voljom zakona.

Premda je prva verzija Zakona o investicionim fondovima urađena 1997. godine, prvi domaći fondovi su počeli s radom lane. Međutim, sadašnja kriza obeshrabruje male investitore da ulože sredstva u investicione i dobrovoljne penzione fondove, čija sredstva su sa oko 70 miliona evra prepolovljena. To je, pored povlačenja stranih investitora, uticalo i na pad tražnje, a time i cena i indeksa akcija i doprinelo utisku da je ulaganje na berzi svojevrsno kockanje, što za posledicu ima to da je živ novac dosad u dugoročne hartije od vrednosti uložilo svega 0,30 odsto stanovništva.

Vesna Arsenić

-----------------------------------------------------------

Indeksi u plusu, promet utrostručen

Posle 12 dana u minusu na Beogradskoj berzi, indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 juče se obreo se u plusu, od 1,83 odsto, i sada je na nivou od 743,88 indeksnih poena. Neznatno je ojačao i Belekslajn, 0,05 odsto, na 1.567,26 poena. Opšti indeks je beležio padove prethodnih 13 dana.

Promet iz 700 transakcija vredeo je 232,53 miliona dinara (2,89 miliona evra) i bio je tri puta veći nego dan ranije.

Beta