Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najranije kosmičke kresnice

Прво светло (рачунарски приказ) (Фото Хардвард-Смитсонијева задужбина)

Većina naučnika je uverena da se kosmos začeo pre, otprilike, 13 milijardi i 700 miliona godina i da su ubrzo posle začuđujućeg „Velikog praska” (Big Bang) zasvetlucale prve zvezde. Potonja zbivanja – isprva sporije, potom sve brže širenje – u saglasju su sa opšteprihvaćenim učenjem, nazvanim Standarni model.

Najranije „kosmičke kresnice” su davno zgasle ostavljajući skromne tragove svojeg postojanja. U dočaravanju na računaru, koje su upriličili Naoki Jašida sa Univerziteta Nagoja (Japan) i Lars Hernkvist iz Hardvard-Smitsonijeve zadužbine (SAD), sklopljena je prilično verodostojna slika kako su izgledale. Članak je nedavno objavljen u poznatom časopisu „Science”.

Šta su dvojica istraživača preduzela?

Uslove iz najranijih kosmičkih dana koji su pokatkad upućivali na „mračno doba” (prvih 300 miliona godina) uključili su u oponašanje nastanka pradavnih „nebeskih baklji” koje su, po svemu sudeći, sijale poput potonjih zvezda. Prema pomenutom prikazu privlačna sila (gravitacija) delovala je na najmanje promene gustine materije, gasova i tajanstvene „tamne tvari” odmah nakon strahotnog raspsrsnuća (eksplozija) uobličujući zametke prvotnih zvezda.

Protozvezde, čija je masa dostizala jedva jedan postotak Sunčeve, bile su u stanju da stvore (sinteza) teške elemente, ali ne kao u docnijim pokolenjima „kosmičkih svetiljki”. Dotični mozaik u grubim crtama prikazuje najdavnije stvaranje i omogućuje da se upoređuje kako su se zvezde obrazovale u kasnijim razdobljima, smatra Naoki Jašida, što će, kako se pretpostavlja, olakšati proučavanje porekla planeta i života.

Zvezdana prašina

Izobilje hemijskih elemenata u kosmosu se uvećalo s nagomilavanjem zvezda, čije ih je nastajanje i rastakanje raznosilo na sve strane. Možemo da zamislimo da su atomi i molekuli u našim telima odavno iskovani u središtima najranijih zvezda. Svi smo mi satkani od zvezdane prašine.

Nema sumnje da je načinjen krupan i važan korak u odgonetanju obrazovanja i ustrojstva najdrevnijih „kosmičkih fenjera”. S više podatka i u moćnijim kompjuterima naučnici će zaviriti dalje u prošlost – u doba kada su otpočela stapanja atomskih jezgara (nuklearna reakcija).

Naoki Jašida je, prema objašnjenju astronoma Volkera Broma sa Univerziteta Ostin, tek na pola puta do konačnog cilja: upravo je položio temelje za budući neboder. Istraživanje mora da se nastavi da bi se shvatilo kako su se prvobitne malecne zvezde toliko ugojile, sloj po sloj, do današnjih divovskih. Ali tu iskrsava složenija fizika, ište se kudikamo veća brzina izračunavanja.

Za sada je sasvim izvesno: protozvezde su započele nagomilavanjem „kosmičkih semenki” koje su veoma brzo postale zvezde stotinu puta krupnije od našeg Sunca.

Na izmaku 2005. u cenjenom časopisu „Nature” (prvi potpisnik Aleksandar Kašlinski) obznanjeno da je opažen odsjaj prvih zvezda, a to znači da su astronomi zavirili najdalje u prošlost ili najranije u nastanak kosmosa. Snimljeno je jedva primetno zračenje iz vremena od pre 13 milijardi godina, iz najranijeg kosmičkog detinjstva. Dokaz opipljiv, ali ne i sasvim ubedljiv. Iz tih pražiški nastala je građa za buduće zvezde, uključujući našu.

Slabašan odblesak

Posle „Velikog praska” vladala je nepregledna tama, pa je to razdoblje – po ugledu na Srednji vek – prozvano „mračnim dobom”. Nikakvo svetlucanje nije se videlo u svekolikoj pomrčini.

Nakon 200 do 300 miliona godina atomi vodonika su se sjedinili i upalili tvoreći veoma sjajne plamteće zvezde. Zasvetlele su kao svici u noći, iako još nije potpuno razjašnjeno kako su izgledale.

Osmatrači neba nagađaju gde su se nalazile i koliko su velike i sjajne bile.

Snimci načinjeni svemirskim teleskopom „Spicer” ukazuju da je uočen slabašan odblesak najranijih (ili najstarijih zvezda) u sveprožimajućoj tmuši i tmini. Da bi ga razlikovali od sveopšteg zračenja, naučnici iz Godardovog centra (pod okriljem NASA) morali su da uklone sve šumove. Podvig naliči prisluškivanju glasa jednog jedinog gledaoca na prepunom fudbalskom stadionu.

Tračak svetlosti bio je toliko slabašan da je nije moguće razlučiti nijednu pojedinačnu zvezdu. Izgledalo je kao da iz aviona u daljini vidite noćno svetlo nekog grada.

U članku se kaže da su zvezdana jata s kojih nam je bledunjava svetlost stigla odavno, pre mnogo eona, zauvek iščezla. Verovatno je to grupni sjaj miliona prvorođenih zvezda.

U teorijskim razmatranjima se nagovešćuje da su prazvezde imale stotinama puta veću masu od našeg Sunca i da su bile izuzetno vrele, svetle i kratkoživuće. Svaka je sijala najduže nekoliko miliona godina. Ultraljubičasto svetlo najstarijih zvezda proteže se ka nižim energijama, odlikuje se velikim „crvenim pomakom”, otuda ga je moguće opaziti jedino u infracrvenom delu spektra.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.