Za slobodu maštanja

Sanktpeterburški balet Borisa Ejfmana, i on lično, došli su na 40. Bemus. Beograđane koji su sinoć propustili da, u „Sava centru”, vide njihovog „Ruskog Hamleta”, večeras, na istom mestu, očekuje „Don Kihot ili fantazije ludaka”, još jedna predstava iz kreativne laboratorije igre ovog danas vodećeg ruskog koreografa.

Boris Ejfman već više od tri decenije vodi ovu veliku kompaniju, prvu i jedinu nezavisnu, osnovanu u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, a čije su rane produkcije znale da šokiraju tamošnju publiku naviknutu na tvrdi akademizam u umetnosti igre. On napušta ona gotovo vekovna klišea, traga za novim pokretom, koristi drugu muziku, puno kreira u sferi teatralnog gde će emocije zauzeti posebno mesto... Tako je stvarao sopstveni pozorišni stil, ali i etiketu „koreografskog disidenta”. Tek, danas je iza njega jedan impresivan opus, broji više od 40 baleta i vidimo u njemu čitavu malu koreografsku „biblioteku”. Osim pomenutih dela sa kojima su došli na Bemus, tu ćete naći i: „Anu Karenjinu”, „Majstora i Margaritu”, „Idiota”, „Karamazove”, „Don Žuana i Molijera”, „Galeba”, „Terezu Raken”... Trenutno, ovaj koreograf preokupiran je novim projektom „Onjegin sa druge strane snova”, ili traganjem za Puškinovim životom i sudbinom u svetu kome mi pripadamo. Čajkovski i rok-muzika su tog budućeg komada.

Mnogo pisaca „izveo” je Ejfman na plesnu scenu. Njegov već prikazani „Ruski Hamlet” inspirisan je slavnom engleskom dramom, ali još i više epizodom iz ruske istorije u kojoj je prepoznao Šekspirovu temu. Reč je o Katerini Velikoj, njenom nesretnom sinu Pavlu (možda nesrećnijem od Hamleta), ali i njegovom ubijenom ocu, caru Petru III. Međutim, „Don Kihot ili fantazije ludaka”, večeras na pozornici „Sava centra”, stara je priča o novom junaku, iz ovog našeg doba.

– Moj Don Kihot naš je savremenik, u stvari, pacijent u bolnici koji veruje za sebe da je slavni Servantesov ludak. I on bi, naravno, da promeni svet. U ovakvom ambijentu posebno su značajni plesni dijalozi sa lekarom čiji je pacijent. U osnovi, to je priča o slobodi maštanja i pravu na maštanje. Nije mi inspiracija bio samo slavni literarni lik već sam ga pronalazio i u sopstvenoj biografiji, posebno onoj iz doba mladosti, kada sam na razne načine bio sputavan i ograničavan. Svaki pravi umetnik, po meni, čitavog života igra svog Don Kihota, buntovnika i čudaka koji hoće da promeni svet – priča, uz osmeh, Boris Ejfman.

U svojoj kompaniji, kaže, ima pedesetak igrača i još više ostalog osoblja. Svi njegovi igrači prošli su školu ruskog klasičnog baleta, ali pod Ejfmanovom rukom oni šire svoje plesne vidike, mire staro i novo, različite stilove i muzike. Već dugo baleti ovoga koreografa putuju od pozornice do pozornice. Obilaze najveće američke i evropske gradove, a ni Istok im nije daleko. Ilustracija Ejfmanovog uspeha je: njegova „Ana Karenjina” ima stalno popunjen svoj svetski raspored, pravi je baletski „bestseler” i jedva uspevaju da je odigraju u „rodnom gradu” ovoga baleta – Sankt Peterburgu.

Boris Ejfman nije skrivao ni nostalgiju što je ponovo u Beogradu, pošto je nekada bio naš zet, muž baletskog pedagoga Anđelke Jablan, koje nažalost više nema.

– Moja trupa samo je jednom nastupala u Beogradu, pre dve decenije na istoj ovoj sceni. Kad sam bio mlad, sanjao sam da se moji baleti igraju na vašem Bemusu. I, to se desilo!

Navedimo još i neka važna imena iz programa večerašnje predstave. Muzika je stara – Ludviga Minkusa, Don Kihota igra Sergej Volobujev, Kitri je Nina Zmijevec, Bazil je Oleg Gabišev, Sančo Pansa (takođe pacijent) Denis Vlasenko, Doktor je Marija Abašova...