Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plaćanje solarno

Hoće li ove godine da grmi za Svetog Savu?

Da li se još plašimo loših predskazanja ili rezignirano verujemo da nas sve dobro ovog sveta zaobilazi u širokom luku...

U svemu lošem, pa i u prestupnim godinama, ima i nečeg dobrog.

Naša mala napaćena zemlja, pruža nam dovoljnu dozu adrenalina i ovde nikad, baš nikad, nije dosadno!

Mudrosti, neiskusno sviću zore, pevao je Branko Miljković... I srpske zore sviću neiskusno, jer svakog dana, uprkos vremenskim prognozama, može da udari grom iz vedrog neba!

Da li se sećate, pre desetak godina,kad je grmelo za Svetog Savu? Nije to bio dobar znak...No,preplavili su nas događaji, svih minulih godina i od tolike količine više se ne vide znakovi pored puta.

Ni crne mačke ne brojimo, ni gavrane ne čujemo,a u Kremnima, ne tako davno, izgorela je kuća Tarabića.Živimo, bez opomene, bez predskazanja.Živimona časnu reč!Tumaramo, tražimo izlaze u mraku.Ni u šta nismo sigurni, ni za šta nemamo provereni recept...Svako za sebe, u nepreglednoj šumi, krči svoj put.Po osećaju.Po daru.Po unutrašnjem kompasu.

U tome je sva lepota.Draž adrenalina. Život, u Srbiji liči na žetone na kockarskom stolu.Mala je šansa da dobiješ, a da izgubiš sve možeš svakog trena.

Ojačali smo. Otupeli. Onemeli.

Ni jedno zlo ne može da nas iznenadi.Svetski smo prvaci u plivanju u g, rekao bi legendarni Bora Čorba.

Ko je preživeo rat, bombardovanje, inflaciju, nestašicu hrane,lekova i benzina,ko je živeo danima bez dinara i bez nade, čega da se boji još?

Ako još uvek nije osetio posledice osiromašenog uranijuma (na onkologiji kažu da rak u Srbiji ima razmere epidemije), ako je još psihički stabilan i popije tek neki bensedinčić ponekad,ili kriglu hladnog piva, taj je na konju!

Svetski ekonomski zemljotres, s epicentrom u Americi,čuvenom Volstritu, ne treba kod nas da stvara paniku...

Baš sam se potresla slušajući jednu Njujorčanku kako zabrinuto priča kako će smanjiti rashode, kupovine i izlaske u restorane...Tragično, nemam reči...Možda će kod kuće uspeti da pročita neku knjigu umesto jednog uskraćenog šopinga.Ili će svom iznenađenom detetu umesiti domaće kolače.

Šta reći? Minimum za preživljavanje četvoročlane porodice u Njujorku je godišnji prihod od sto hiljada dolara...

Ali, šta se to nas tiče?

Sa naše tačke gledišta nije tragično preseliti se iz Njujorka u Nju Džersi, ili smanjiti trošak za kupovinu božićnih poklona sa 2000 na 500 dolara, zato što mi svake godine sve teže kupujemo jedno jedino božićno prase...

Sa naše tačke gledišta, nije ni bilo normalno toliko verovati u državu i u banke,jer je svako ko iole nešto zna, i čita, čuo za 1929.godinu.

Mi smo se dobro opekli sa starom štednjom, Dafinom i Jezdom i nikome više ne verujemo, a najmanje bankama.

Nama je dosta usrećitelja i spasilaca.

Bilo bi pošteno da naši političari donesuzakon o zabrani garancija i obećanja...Da ga izglasaju u skupštini, ako ikada od radikala koji traže svoje otete mandate, dođe bilo šta drugo na red.

Bilo bi pošteno da kažete–dragi birači, glasajte za nas, mi vam ne obećavamo ništa,nema smisla da vas i dalje lažemo.

Lažna nada ne daje se samo onima kojimaje ona najpotrebnija, samo bolesnima od neizlečivih bolesti iskreno se saopštava da nema nade.Divno! Novi svetski poredak je zaista u medicinu uveo epidemiju ravnodušnosti...Koga je još briga šta neki čovek preživljava u svojoj duši?

Pa kako onda čovek, od krvi i mesa, da veruje bilo šta, bilo kome… kad je Marti Ahtisari dobio Nobelovu nagradu za mir?!Kad su Crnogorci, zatočenici Mila Đukanovića, priznali Kosovo?

Svaki četvrti čovek u Evropi,a svaki drugi u Srbiji, kažu istraživanja, boluje od depresije.Ljudima treba pomoći.Ni jedna duševna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste.

Ravnodušnost je udaljila ljude.

Od sopstvenih briga ne vidimo nikoga oko sebe...

Moramo, pod hitno, nešto da preduzmemo.Prvi put, mi u Srbiji, nismo baš u najgoroj situaciji.Što Njima, u belom svetu, stiže, mi smo to već sve u najgorem obliku imali.

Sad je prilika da se održimo,da ojačamo,da se opametimo.

Prilika je da,kad je ceo svet poludeo, mi postanemo normalni.

Ako odlučimo, mi uvek možemo da preživimo. Makar se vratili na manufakturu, na robnu razmenu,makar, umesto preko računa, uveli opet plaćanje solarnopare na sunce. Šuštanje novčanica je za trgovce najlepša arija.

Makar Trg Republike,Kod konja, nazvali,po romanu Radoslava Bratića, „Trgsoli”, i tu, na magarcima i konjima dovozili vunu, brašno, so, začine,rakiju, jabuke i drva za ogrev.

Vi mislite, to je nešto loše? Naprotiv. Poezija bi se opet pisala.

Komentari29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.