Zrelo leto Jovana Hristića

Dvodnevni naučni skup posvećen pesniku i „modernom klasicisti Jovanu Hristiću”, juče je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu otvorio prof. dr Aleksandar Jovanović.

Prema njegovim rečima, ovo je deseti naučni skup u seriji „Poetička istraživanja”, a drugi u okviru projekta „Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka”.

– Okrenut klasičnim izvorima, antičkoj književnosti i filozofskoj misli, srpskoj klasičnoj i modernoj poeziji, u širokom rasponu od Jovana Sterije Popovića do Vaska Pope i Ivana V. Lalića, kao i modernoj evropskoj poeziji i posebno Konstantinu Kavafiju, Polu Valeriju i T. S. Eliotu, Jovan Hristić je ostvario obimom neveliko, ali složeno i uticajno pesničko delo – rekao je Jovanović.

Prema rečima profesora Jovanovića, Jovan Hristić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina, knjigom „Dnevnik o Ulisu” (1954), i od početka je vodio specifičan dijalog sa poezijom i kulturom, posebno antičkom.

– Ne skrivajući svoju učenost i, možda se može reći, nadmoć nad neposrednim iskustvom, ali i dajući bitan prilog istoriji jedne nove osećajnosti, umnogome slične onoj koju susrećemo u pesmama Branka Miljkovića, Ivana V. Lalića i Borislava Radovića, Jovan Hristić je bio pesnik velikih tema i njima primerenog tona, zaljubljenik u puni doživljaj čulnoga sveta. Homer i podne na Mediteranu samo u njegovoj poeziji i esejistici mogu biti istovetne činjenice, napomenuo je Jovanović, dodajući da je to i razlog zbog kojeg je Hristić od samih početaka smatran modernim klasicistom.

Pročitani referat mr Dragana Hamovića odnosio se na poetiku Jovana Hristića između avangardnih i klasičnih težnji.

– U osnovi Hristićeve poetike ostao je do kraja jedan temeljni, svakako i produktivni, unutarnji konflikt, koji je doprineo dinamici njegove ukupne književnosti. To je sukob između vernosti klasičnim, pouzdanim merilima i sklonosti ka specifičnoj vrsti poetike osporavanja i razvrgavanja zatečenih tradicijskih poredaka. Hristić je ujedno problematizovao radikalno i dogmatsko, a nadasve destruktivno naličje moderne književnosti, kao i nekritičku promociju njenih nestabilnih merila koja, u krajnjem ishodu, prete da relativizuju svaki vrednosni poredak do besmisla, deo je Hamovićevog referata.

Profesor dr Aleksandar Petrov govorio je juče o kosmosu i istoriji u Hristićevoj poeziji, ukazujući na to da je kod Hristića prostor sobe svojevrsni kosmos, prema onome „more je oko nas, a soba je u nama”, kao i na to da se kod Hristića antička ideja kruga odnosi na to da sve počinje od nas i da se vraća nama. Petrov je primetio da je ono što je kod Kavafija kretanje, kod Hristića je zaustavljanje u jednom zrelom trenutku leta, sklopljenim skazaljkama podneva, u sadašnjosti.

Danas će na dnevnom redu ovog naučnog skupa biti izlaganja prof. dr Leona Kojena, doc. dr Slađane Jaćimović, prof. dr Tihomira Brajovića, mr. Bojana Čolaka, prof. dr Bojane Stojanović-Pantović i drugih.