Bosanska profesorka „brani” Dan Srpske

Banjaluka – Profesorka Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Sabina Silajdžić iznela je mišljenje o 9. januaru, 1. martu i „agresiji” na BiH, u kojem je, neoubičajeno za prevlađujući narativ, iznela ocene koje odudaraju od rečnika koji je već tri decenije tipičan za vođe u Federaciji BiH.

U obraćanju „probosanskim snagama”, ona ja pokušala da „uđe u cipele drugih”, pa je u tekstu na društvenim mrežama naslovljenom „Propitivanje i svedočenje istini” ukazala ne neke istorijske činjenice o 1. martu i 9. januaru, koje je „bitno spoznati pre nego što nastavite klicati da je ’počinjena agresija na BiH’ i slaviti svoje pažljivo probrane nacionalne spasitelje kao mirotvorce i svece”.

„Rezolucija o proglašenju Republike srpskog naroda na teritoriji BiH izraz je legitimne političke volje jednog naroda u BiH da živi u Jugoslaviji i da u teritorijalnom smislu jedan deo te zemlje postane federalna jedinica u sastavu Jugoslavije. Ova rezolucija je bila ’politička mera poslednjeg utočišta’, doneta od strane legitimnih predstavnika srpskog naroda, izabranih voljom naroda na prvim demokratskim izborima u BiH. Doneta je u okvirima ’novih’ institucija, jer unutar ondašnjih institucionalnih okvira SR BiH bejahu preglasani i ’odstranjeni’ voljom većine”, prisetila se Silajdžićeva. Konstatovala je da su devedesetih jedni posegnuli za referendumom kojim su bez obzira na posledice želeli da nametnu Srbima u kakvoj državi će živeti, na šta su „politički predstavnici Srba umeli, bez dilema, ’vešto’ odgovoriti na pomenute namete”.

Silajdžićeva je podsetila da odluka o referendumu 1. marta eksplicitno predstavlja odstupanje dva naroda (Bošnjaka i Hrvata) od mirovnih pregovora i ignorisanje volje srpskog naroda. Dodala je da su bitne odluke iz tog vremena „donete metodom preglasavanja”, istakavši da se „mačku o rep” može okačiti politički legitimitet referenduma na osnovu kojeg je BiH stekla nezavisnost, jer, dodaje ona, srpski narod nije bio zastupljen na izjašnjavanju.

„Rezolucija usvojena 9. januara usledila je nakon više od godinu dana propalih pregovaranja i dogovora o budućnosti i uređenju BiH”, istakla je Silajdžićeva. Primetila je da su ondašnje probosanske snage zdušno odbile svaki predlog rešenja.

„Oni izabraše politiku nameta i ignorisanja političke volje jednog naroda, baš kao što vi danas pomno čuvate tu tradiciju slaveći 1. mart kao Dan nezavisnosti BiH, dok istovremeno kličete kudeći obeležavanje 9. januara kao Dana RS. Kad u ovoj državi bude namesnika i vladara koji će istinu gledati u oči, tada će narodi i ljudi na ovim prostorima ugledati lepše sutra”, navela je ona. Takođe, elitama u Sarajevu je postavila pitanje: „S kojim moralnim kredibilitetom kličete i dan danas da je počinjena agresija na BiH?”

Silajdžićeva kaže da je (ako se ostavi po strani vojna i druga pomoć iz Srbije i Hrvatske) Rezolucija o proglašenju Republike srpskog naroda u BiH „doneta u Bosni, na Palama, nadomak Sarajeva, od strane legitimno izabranih političkih predstavnika srpskog naroda u BiH”. „Možete li mi objasniti o kakvoj ’agresiji’ je odista reč?! Srbi koji žive u Bosni nisu želeli da se otcepe od Jugoslavije, nisu želeli granicu na Drini. Ne neki vanzemaljci, ne građani neke druge države, nego naši zemljaci. Nisu, zašto bi?! Politički predstavnici Srba bili su spremni da pregovaraju o različitim oblicima političke autonomije za srpski narod u BiH i pregovarali su mesecima. ’Probosanske’ snage su te, koje su pravno-formalno odustale od pregovora i pohrlile da donesu odluku o nezavisnosti, bez obzira na posledice”, konstatuje ona.

Za kraj je poslala poruke o budućnosti: „Kad shvatimo da nije bilo ’svetaca’ devedesetih, da svi mi možemo biti ’sveci’ svedočeći istini, ugledaće deca brdovitog Balkana svetlost našeg, a ne tuđeg neba”, navela je ona.