Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Strah u ratama

Oktobar je mesec revolucija i obeležavanja godišnjica prelomnih događaja – onih koji su se prelamali preko grbače naglo osvešćenog naroda. Pustite sad svečane akademije koje upravo priređuju ovdašnji potomci boljševika i dosovaca. Uostalom, njihov zajednički praznik „Peti oktobar” proslavljen je na uistinu revolucionaran način: proslava je više ličila na parastos. Toliko da sam pomislio da su u pitanju nove Zadušnice – stvarno originalan način da jedan istorijski datum zaživi kao crno/crveno slovo u verskom kalendaru!

Elem, ovog oktobra valja nam proslaviti još jedan jubilej: deset godina od prvog, neuspelog pokušaja da se bombarduje prkosna i ponosna Srbijica, koja je tada uspela da svojom epskom diplomatijom odvrati NATO skalameriju od zlih namera! Da, da, dragi moji zaboravni lokatori, tada su David i Golijat, upareni u istom paradnom koraku, odstupili od Cobetovog antigej vilajeta.

Naravno, danas, u eri pomirenja leve i još levlje Srbije, mnogi su zaboravili na dramatične događaje od pre jedne decenije. A znam i zašto! Jer su u ovim ekumenskim danima Srbi mnogo uplašeniji nego onda, u osvit bembanja kojim nas je blagosiljao Milosrdni anđeo osvete, kako bi nas jednom za svagda naučio praštanju, mirenju i trpljenju...

Tog oktobra ’98, Srbi su se baškarili po kafanama i šeretski komentarisali odluku Klintonove duvačke sekcije da odlože daljinsko rokanje – pružajući još jednu šansu pregovorima između Hilari i Monike Levinski, sa Mirom Marković kao specijalnim izaslanikom UN, EU i AFŽ. Nazdravljalo se od Horgoša do Kačaničke klisure u slavu neprobojne tampon zone „Serbia Always”. Kako god, nepobitna je činjenica da je uoči vrlo predvidljivog mučkog napada iz vazduha, mora, kopna i svemira... nivo zebnje u Srbiji jedva dostizao nivo holesterola deda Avrama.

I sada dolazimo do bolnog i zapanjujućeg paradoksa: Srbi su, deset progresivnih godina kasnije, uprkos sveopštem prosperitetu i zacementiranoj evropskoj perspektivi, naprosto paralisani od svenarodnog, globalističkog zorta koji ih je spopao od pojave „Recesije” (rijaliti šou koji se ne dešava na televiziji).

Uzrok ovakvoj prestravljenosti leži u demokratskim tekovinama koje su veoma razmazile Srbe svakakvim privilegijama i potrošačkim konformizmom. A opšte je poznato da se naš narod više plaši neodobrenih kredita negoli odobrenih bombi sa tomahavkama i laserima za navođenje.

Rezon je prost: ako Amerikancima njihove banke oduzimaju kuće, stanove, i ostalu pokretnu nekretninu – kud neće nesolventnom (usled svetske ekonomske krize) Srbinu, onaj drugi, bankarski Srbin, da oduzme frižider, veš-mašinu, šporet, televizor (čak i ako je klasična kutija, a kamoli plazmu ili el-ce-de!), klima-uređaj, mašinu za pranje sudova... Kola kupljena na lizing nestaće kao polizani sladoled... A kreditne kartice postaće suveniri, poput reži-karte iz doba „Plavog voza”, „Galeba” i brionskih razglednica...

Cvikanje od hladnoratovskog talasanja takođe nije nimalo apstraktno. Već neko vreme ovde je prisutna nelagodnost i strepnja da se ruski medved mnogo ne zaigra u umetničkom klizanju, jer mi onda odosmo pod led! Znate, gas je gas, ali Hilfiger je Hilfiger. Ipak, ništa ne greje kao firmirana odeća i obuća; ako nam Zapad uskrati istu, džaba i gas i sličuge kad će Srbi ubrzo ostati gologuzi – budući da su nekadašnji buvljaci pretvoreni u kineska obdaništa.

A tu su i uži, regionalni strahovi.

Na stranu Jeremićevo omovanje i Tadićevo tihovanje, običan svet se brine da nam Makedonci ne udare embargo na grčko more. Ili da našim urbanim pečalbarima ne zabrane sezonski rad na branju maka... A tek crnogorski problem! Šta ako nas svemoćni Milo, u znak odmazde, izbriše sa mape heroinskog koridora 15 i kokainske zaobilaznice Gazela 3? Gubitke koji bi nastali zbog takve odluke, ne bi mogla da pokrije ni jednogodišnja Jelašićeva plata!

Jedino čega se savremeni, pomondijalizovani Srbin ne boji jeste – gubitak posla. A razlog toj opuštenosti svi znamo: i prosečni i natprosečni Srbin nema posao. Osim ako nisu narodni poslanici. A to je već sasvim druga priča – izvan svake recesije, iznad svake inflacije...

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.