Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrvatska: Izvoz raste sporije od uvoza

Trgovinski deficit Srbije sa Hrvatskom u stalnom je opadanju, a naročito u prvoj polovini ove godine kada se zbog priznavanja Kosmeta osetio pad prodaje hrvatske robe u Srbiji

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, oktobraProšlu godinu Hrvatska je završila sa ostvarenih devet milijardi evra od ukupnog izvoza, ali je na uvoz potrošila više nego dvostruko – čak 18,8 milijardi evra. Na svu sreću, Hrvatska je istovremeno imala prihod od turizma od oko sedam milijardi evra, što joj praktično „drži” privredni brod, o čemu govori i podatak da je to u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) oko 18 odsto.

Povećanje je zabeleženo na obe strane, ali je uočena nepovoljna okolnost koja zabrinjava mnoge domaće ekonomske stručnjake: izvoz raste sporije nego što raste uvoz. Takva negativna tendencija nastavila se i u ovoj godini – u prvih sedam meseci ostvaren je izvoz u vrednosti od 5,6 milijardi evra, a na uvoz je potrošeno 12,4 milijarde, što ukazuje da uvoz raste dvostruko brže od izvoza. U tom razdoblju pokrivenost uvoza izvozom je tek 45,1 odsto. Trgovinski deficit je, kao što se vidi, veći nego vrednost celog izvoza u tom periodu.

Najviše uspeha RH postiže na tržištu Italije, na koje je lani plasirala 19,2 odsto od svog celokupnog izvoza, na drugom mestu je Bosna i Hercegovina sa 14,4 odsto, na trećem Nemačka sa 10 odsto, zatim Slovenija sa 8,3 odsto i Austrija sa 6,1 odsto od celokupnog izvoza. Srbija je na toj listi šesta po vrednosti hrvatskog izvoza, koji je prošle godine iznosio nepunih 665 miliona dolara.

Na uvoznoj listi raspored je nešto drugačiji: najviše je uvezla takođe iz Italije (16,1 odsto), zatim iz Nemačke 14,4 odsto, iz Rusije 10,1 odsto, iz Kine 6,2 odsto, a iz Slovenije nepunih šest odsto od svog celokupnog uvoza. Iz Srbije je prošle godine uvezla robe u vrednosti od 329,4 miliona dolara.

Već više godina Hrvatskoj je glavni trgovinski partner Italija, s kojom joj ukupna robna razmena neprekidno raste, ali u poslednje vreme nagli rast uvoza ostvaruje iz Kine, po stopi od skoro 40 odsto. Istovremeno, najveći rast izvoza beleži u BiH, za 36 odsto. Zanimljiv je i podatak da oko 60 odsto ukupnog izvoza ostvaruje u zemlje Evropske unije, što je povećanje od 11,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U strukturi hrvatske robne razmene s inostranstvom posebno značajno mesto imaju energenti, koje mora da uvozi oko 50 odsto svojih potreba. Zanimljivo je da se i najveći deo njenog ukupnog izvoza (9,3 odsto) i najveći deo uvoza (11,7 odsto) odnosi na naftu i naftne derivate. S obzirom na stalno povećanje potrošnje, ali ne i proizvodnje energenata, stručnjaci prognoziraju da će do 2025. godine potreba za njihovim uvozom narasti na čak 80 odsto ukupnih potreba.

Od zemalja bivše Jugoslavije u ekonomskom pogledu Hrvatska je naročito zainteresovana za Srbiju iz jednostavnog razloga što je to i najveće tržište među novonastalim državama na tom prostoru, a uz to i s najvećim potencijalom razvitka. Nije zato slučajno što znatne svoje napore i sredstva ulaže u prodor svojih firmi u Srbiju. Prema podacima koje je nedavno izneo predsednik Hrvatske gospodarske komore Nadan Vidošević, u Srbiji posluje više od 150 hrvatskih firmi, a ukupna hrvatska ulaganja u privredu Srbije iznose nepunih 400 miliona dolara, uz nastojanja da se i dalje šire.

Ukupna robna razmena između dve zemlje prošle godine je dostigla gotovo milijardu dolara, s tim što je hrvatski izvoz u Srbiju bio nepunih 665 miliona dolara, a Srbije u Hrvatsku upola manji, odnosno 330 miliona dolara. Srbija je po značaju šesto hrvatsko izvozno tržište, dok se po ostvarenom izvozu u RH nalazi na 19. mestu.

Vidošević procenjuje da će za oko pet godina ukupna vrednost robne razmene između Hrvatske i Srbije biti udvostručena, odnosno da će iznositi oko dve milijarde dolara. Bilo bi to, dodajmo, možda i brže da se na hrvatskoj strani i pored sklopljenog sporazuma o slobodnoj trgovini ne osećaju „rampe” za slobodniji prolazak proizvoda iz Srbije, a pogotovo za dolazak srpskog kapitala. O tome je u više navrata ukazivano sa srpske strane (od privrednika i političara), sa hrvatske su stizala uveravanja da će se to promeniti, ali bitnijih poboljšanja u tom smislu nije bilo. Nedavno je, kao prvi tračak svetla na kraju tunela, zabeležen i prvi primer ulaska srpskog kapitala u Hrvatsku, koji možda označava prekretnicu i na tom polju međusobne saradnje. Vlasnik „Svislajon-Takova” Rodoljub Drašković kupio je fabriku jafa keksa u Sisku čime je osnažio svoju inače dobru prisutnost na hrvatskom tržištu. Mnogi proizvodi njegove firme, naime, prodaju se u Todorićevom trgovačkom lancu „Konzum”, a dobro sarađuje i s „Podravkom”.

U ekonomskim odnosima Srbije s Hrvatskom ohrabruje stalni trend smanjenja njenog trgovinskog deficita, što je nastavljeno i u ovoj godini. O tome govori podatak da je u prvih pet meseci ove godine srpski izvoz u Hrvatsku porastao za 48,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine i dostigao vrednost od 181 milion dolara. U istom periodu deficit robne razmene bio je manji za 46,2 odsto nego u isto vreme lani, odnosno smanjen je sa 72,1 milion na 38,8 miliona dolara.

Takvom respektabilnom smanjenju deficita doprineo je i delimičan bojkot hrvatskih proizvoda široke potrošnje od strane srpskih potrošača koji je usledio kao neposredna reakcija na hrvatsko priznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta. Na to ukazuje istovremeno smanjenje hrvatskog izvoza tih proizvoda u Srbiju, do čega je došlo zbog smanjene tražnje. Tako je, na primer, od januara do aprila smanjen izvoz u Srbiju dečje hrane za 22,4 odsto, supa u kesicama za 32,7 odsto, slatkiša za 10,6 odsto, raznih začina i umaka za 38,4 odsto itd. Politika očito ima snažan uticaj na privredna kretanja, ali proteklih godina se pokazalo da su upravo privrednici ti koji i najefikasnije probijaju blokade koje im postavlja politika.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.