Čip u mozgu po glavi stanovnika

Mozak koji radi na čipu prepoznaje govor i matematičke probleme. Postoji ipak jedan problem. Neurotehnologija sa veštačkom inteligencijom kao supermotorom, ugrožava mentalnu privatnost. Šta ovo znači? Pojma nemam. Ali pretpostavljam da čovek kojem je ugrađen moždani čip nije sasvim svoj. Kome da se onda žali? Postoji li međunarodni ombudsman za čipove u tuđim glavama?

Ako kojim slučajem pomislite da su i meni odlutale misli u nepoznatom pravcu, potpuno ste u pravu. Šta drugo pomisliti posle vesti da je milijarder Ilon Mask objavio da je njegova kompanija „Neuralink” prvi put uspešno ugradila jedan od svojih bežičnih moždanih čipova u čoveka. Vlasnik društvene mreže „Iks”, „Tesla motorsa”, da ne nabrajam dalje šta sve čovek ima jer je superbogataš koji u privatnoj režiji planira da se provoza na Mars. Šta će mu NASA kada on može jače, brže i bolje. Mask poseduje i pomenutu kompaniju „Neuralink” koja je fokusirana na razvoj komunikacije između mozga i računara.

U kakvom stanju je pacijent dobrovoljac posle operacije, čije ime svetski mediji ne navode? Mask je objavio da se oseća dobro. Bežični čip sa više od 1.000 mikroskopskih elektroda prvi put je hirurški postavljen na mozak ljudskih pacijenata. Taman čovek pomisli da se dogodilo nešto revolucionarno, kad sazna da se ova veoma uzbudljiva tehnologija upotrebljava decenijama. Konkurencija je žestoka.

Prvi legalno priznati kiborg je špansko-britanski umetnik Nil Harbison, kome je daleke 2004. godine u mozak ugrađen uređaj sa antenom, koji mu je omogućio da prepoznaje boje. Naime, Harbison je daltonista. Mada ni literatura nije sasvim pouzdana, naročito ako se hranite sa izvora znanja zvanog „Gugl”. Prema drugim izvorima, prvi pravi bionički čovek je Kevin Vorvik, profesor kibernetike na Univerzitetu Reding i Univerzitetu Koventri u Velikoj Britaniji, koji ima ožiljak na levoj podlaktici, odakle su hirurzi spojili 100 silicijumskih šiljaka, na čijim se vrhovima nalaze platinaste elektrode, direktno povezane sa nervnim sistemom dr Vorvika. Tako se spojio sa računarima, kontrolisao robote na drugim kontinentima – internet je radio odlično – i osećao ultrazvučne talase kao da je slepi miš. Tehnologija povezana sa dr Vorvikom, sa bilo kog kraja sveta, postala je deo njega samog. Izgleda da je bio ljubomoran, pa je na sličnu operaciju odveo svoju suprugu. Osećao je svaki njen pokret i kada bi bila udaljena hiljadama kilometara.

Ali Ilon Mask je kategoričan kada tvrdi da će njegov proizvod, nazvan „Telepatija”, pomoći ljudima i sa teškim neurološkim problemima, i potpuno konektovati ljudski mozak sa računarima, mobilnim telefonima i svim ostalim uređajima.

Ilone, druže, gde si bio do sada? Ako telepatska dejstva bežičnog čipa zaista deluju, ovaj tekst bio bi napisan onoga trenutka kada sam smislio temu. Ako je uređaj napredan, a valjda jeste, zamolio bih ga da sam smisli temu, napiše kolumnu i prosledi je u redakciju. Jednostavno, dobijate čitav „Gugl” i sve dostupne podatke na internetu u svojoj glavi, a onda u mislima, aktivirate laptop da proizvodi tekst i pošalje na imejl redakcije. Divno zvuči. Ali čak i da je ugrađivanje takvih spravica u ljudski mozak savršeno bezbedno po zdravlje, šta će se dogoditi ukoliko se uređaj u delu mozga koji kontroliše „nameru pokreta”, previše osamostali i reši da krene svojim putem? Dakle, šta može da usledi ako potčinjeni u vašoj glavi, superinteligentni kurir Jovica koji služi kao veza između vas i čitave planetarne tehnologije i memorije, odluči da zavlada vama lično? Odnosno da vam ukrade misli i počne da upravlja njima? Ako ste novinar, to ne može napraviti neku naročitu štetu, ali šta ako ste predsednik neke nuklearne sile, dežurni oficir vojne eskadrile, kardiohirurg koji operiše na otvorenom srcu ili pilot putničkog aviona na 10.000 metara visine?

Pogledajte ponašanje lidera svih supersila, sve po spisku. Kao da ih je Mask ili već neko drugi, nakljukao telepatskim mikročipovima. Ako se ne privedu pameti, spržiće svet. Pameti, ali čijoj? Svojoj, dakle neprskanoj ili mikročipovanoj? U eventualnom katastrofičnom scenariju, nikada nećemo saznati istinu. S obzirom na trenutnu realnost na terenu, moja zabrinutost da se svetska politička elita ponaša kao da je puštena s lanca, budi razumnu sumnju da su oteti od zdrave pameti.

Jedan od dokaza za moju skepsu jeste upravo izdavanje dozvola za eksperimentisanje s ugradnjom „gugla plus” u tuđe glave. Ako se eksperimenti sprovode isključivo u medicinske svrhe, a to traje kako rekoh, decenijama, kako to da dronovima svaka obučena šuša može pogoditi tačku koju želi u bilo kojem delu sveta, a ne može se proizvesti lek za najteže bolesti? Nešto tu ne štima.

Ali hajde da budem optimističan. Ionako je početkom ovog februara pravo proleće. Dakle, čak i u slučaju da su istraživanja sa ugradnjom čipova u glave ljudi motivisana isključivo altruističkim razlozima, dakle, ljubavlju prema bližnjem svom, masovno uspostavljanje komunikacije homo sapijensa i računara svih vrsta, prevrnuće svet naopačke. Novorođenoj sorti kiborga neće biti potrebne nikakve škole. Presipaće bežično čitavu biblioteku Harvarda u svoj mozak. Ionako su mahom prazni. Mislim na mozgove. Koristimo tek 10 odsto kapaciteta. Uostalom, budućnost je već napisana. U kultnom romanu „Autostoperski vodič kroz galaksiju”, Daglas Adams opisuje kako u kosmosu postoji posebna vrsta životinje zvana vavilonska ribica, sposobna da protumači moždane talase i prevede ih na bilo koji galaktički jezik. To će reći da svaki novorođeni kiborg, ako eksperimenti napreduju, može govoriti, čitati ili prevoditi svaki jezik koji kruži galaksijom. Doduše, internetskom.

Da je stvar poodmakla pokazuje to da je američki zdravstveni regulator Uprave za hranu i lekove u maju dala dozvolu Maskovoj kompaniji da testira čip na ljudima. Lavinu je teško zaustaviti.

U svetu u kome će svaki čovek postati sam svoj majstor, odnosno kiborg, ljudskoj vrsti preti izumiranje. Ako se i stvori pokret otpora, među preostalima će zavladati egoizam i zavist, zasnovan ne samo na ambiciji već i želji za golim opstankom. Zar da budem najgori na svetu? Onaj je bolji od mene. Mora da je kiborg.

Pamet je danas jeftina roba. Zato, ugradite mi jedan čip.