Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija je vodeći investitor u BiH

Od 6,4 milijarde maraka stranih ulaganja u BiH, investicije Srbije čine 23,8 odsto

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Vodeći strani investitor u Bosni i Hercegovini je Srbija. Prema podacima Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Srbija je do početka ove godine u BiH uložila 1,539 milijardi maraka (787,2 miliona evra). U prvih osam meseci ove godine, srpska preduzeća su u BiH, uglavnom u Republici Srpskoj, uložila nešto više od 15 miliona maraka.

„Od ukupno 6,4 milijarde stranih ulaganja u BiH do kraja prošle godine, srpski kapital čini 23,8 odsto. Najveći deo novca Srbija je uložila u Republiku Srpsku, a njena najveća investicija je kupovina ’Telekoma Srpske’ za koji je dala 1,26 milijardi maraka. Značajno je i ulaganje ’Hemofarma’ u svoju ranije podignutu fabriku u Banjaluci. Važno je napomenuti i to da je od ukupnih stranih ulaganja u BiH, više od polovine otišlo u Republiku Srpsku”, kaže za naš list direktor Ekonomskog instituta u Banjaluci dr Duško Jakšić.

U Ministarstvu privrede, energetike i razvoja Republike Srpske rečeno nam je da će sa Srbijom tek da uslede veliki poslovi, prvenstveno u energetici. Do kraja ove godine, dogovoreno je na nedavnom sastanku ministara Slobodana Puhalca i Petra Škundrića, biće osnovana zajednička kompanija – elektroprivreda Republike Srpske i Srbije. Njen prioritetni zadatak biće izgradnja hidrocentrala na Drini, u prvom redu Buka Bijele i Foče. Prema prvim proračunima, u ova dva projekta biće uloženo više od 200 miliona evra.

Srbija spada i u značajnije spoljnotrgovinske partnere BiH. Prema podacima Agencije za statistiku, u prvih osam meseci ove godine BiH je u Srbiju izvezla robe za 611 miliona maraka. Od toga, na izvoz iz Republike Srpske otpada 231 milion maraka, a iz Federacije BiH je na tržištu Srbije završila roba vredna 380 miliona maraka. Istovremeno, iz Srbije je u BiH uvezeno robe za koju je plaćeno 1,12 milijardi maraka. U Republici Srpskoj je završila roba čija je vrednost 687 miliona maraka, a Federaciju BiH je uvoz iz Srbije koštao 433 miliona maraka.

„Kapital iz Srbije polako prodire i u Federaciju BiH. Nažalost, u Federaciji BiH još vlada animozitet prema Srbiji, pa otuda i ideja da je, jedno vreme, treba držati na distanci. Bošnjačka politička elita vidno zazire od Srbije jer je veća i privredno atraktivnija od Hrvatske. Bošnjački političari moraju shvatiti da ovakvim odnosom više odmažu nego što pomažu BiH. Tim pre što je BiH još za bivše Jugoslavije privredno bila usmerena na Srbiju. Uostalom, od značajnijih spoljnotrgovinskih partnera, Federacija BiH ima najpovoljniju robnu razmenu upravo sa Srbijom”, kaže dr Jakšić.

Što se tiče saradnje Srbije sa Republikom Srpskom, on kaže da bi bilo dobro kada bi srodna preduzeća s obe strane Drine, u procesu privatizacije, dobila istog gazdu. „Vidite, ’Telekom Srbija’ je kupio ’Telekom Srpska’. Ako sutra neko bude kupovao ’Telekom Srbija’, on će biti i vlasnik ’Telekoma Srpska’. To je dobro rešenje, jer samo krupni sistemi mogu opstati na tržištu. Bilo bi dobro kada bi Srbija, posle sklapanja ugovora sa ’Fijatom’, predložila italijanskom partneru da oživi proizvodnju elektromotora za brisače, migavaca i drugih signalnih uređaja u banjalučkom ’Čajavcu’, koji je do rata bio partner ne samo ’Crvene zastave’ nego i ’Forda’. I Srbija i Republika Srpska bi, nesumnjivo, imale korist i od povezivanja njihovih naftnih industrija”, rekao je dr Jakšić.

On naglašava da je jačanje privredne saradnje između Srbije i BiH, kao i svih drugih bivših jugoslovenskih republika, neminovnost. „Mi dugo nećemo moći da budemo konkurentni na evropskom tržištu nego na regionalnom. Uz to, i strani kapital je zainteresovan za ulaganje na regionalnom a ne lokalnom nivou pod čime podrazumevam bivše jugoslovenske republike, sada države. Uostalom, nas strani kapital i danas tretira kao jedinstven ekonomski prostor, pa nema razloga, bez obzira na sve što se desilo prilikom raspada Jugoslavije, da se i mi ne ponašamo tako”, istakao je dr Jakšić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.