Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kraj trilogije: smrt vašingtonskog konsenzusa

Вашингтон: Зграда светске банке

Kada su boljševici počeli da masovno ruše crkve po komunističkoj Rusiji, Nadežda Mandeljštajm se zapitala: „Zašto ga se toliko boje, kada ne postoji?“  U ne toliko dramatičnim i tragičnim vremenima, slično je, izgleda, i sa vašingtonski konsenzusom:  „Zašto stalno ponavljaju da je mrtav, kada ga već odavno nema?“

Ipak, vašingtonski konsenzus je mrtav, kaže Dani Rodrik, profesor sa Harvadra (Kennedy Schhol of Government). I ne kaže prvi put – dosad ga je Rodrik već nekoliko puta sahranjivao.

A zašto je upravo sada umro, posle toliko mnogo umiranja i sahranjivanja? Zato što je u Vašingtonu (koincidencija, naravno) pre nekoliko meseci objavljen izveštaj Komisije za rast i razvoj pod naslovom „Izveštaj o rastu: strategije za održivi i inkluzivni razvoj“. Formiranje ove komisije pokrenula je Svetska banka, njen rad finansirali su dobro poznati državni donatori (ukupni troškovi bili su oko četiri miliona dolara, kaže obično dobro obavešteni Bil Isterli), a komisija je okupila uglavnom sadašnje i bivše političare i zvaničnike, pretežno iz zemalja u razvoju (politički korektno, nema šta), dva nobelovca  (Spens i Solou), a Vašington su predstavljala tek dva visoka zvaničnika Svetske banke.

I šta je zaključak komisije? Analizirajući iskustva 13 zemalja koje su tokom najmanje 25 godina beležile prosečne godišnje stope rasta od najmanje sedam odsto, komisija je zaključila da – sve može. Iako je već na početku pomenula pet karakteristika navedenih zemalja, tokom perioda njihovog ubrzanog rasta (uključivanje u svetsku privredu, makroekonomska stabilnost, visoka domaća štednja, prepuštanje tržištu da alocira resurse i „predane, verodostojne i sposobne vlade“), potpuno je jasno da ove karakteristike jednostavno nisu karakteristike ovih zemalja.  Da ne idemo redom, ali u grupi 13 nalaze se Brazil (strategija zamene uvoza, a ne uključivanje u svetsku privredu), Kina i Koreja (dvocifrena inflacija, a ne makroekonomska stabilnost), azijski tigrovi (industrijske politike, a ne slobodno tržište), kao i Indonezija i Oman, verovatno kao primeri za „predane, verodostojne i sposobne vlade“.

Odakle proizlazi ovaj problem?  Otuda što se navedeni pristup može okarakterisati kao „teorija nije važna, empirija je sve“. Ili, mi ne znamo ništa o privrednom rastu, jedino što nam preostaje, što je ova komisija i radila, jeste da analiziramo uspešne i da na osnovu toga generalizujemo zaključke. Posle više od dva veka ekonomske nauke, pristupa se nečemu što nije u njenoj prirodi – čistoj indukciji. E sad, tu se pojavljuje jedan mali problem. Prvo, kada ne postoje hipoteze, kada istraživač ne zna šta to empirijski verifikuje, onda je jako teško osmisliti strategiju uspešnog empirijskog istraživanja – jednostavno, ne zna šta se traži, odnosno šta se verifikuje ili opovrgava. Sledeći problem sa empirijskim zaključcima  u pogledu rasta jeste što se radi o prilično složenom fenomenu, tako da postoji veliki broj faktora koji na njega utiču. Konačno, privredni rast je dinamički fenomen i faktori koji na njega utiču to mogu da čine sa docnjom, pa sadašnja visoka stopa rasta može da bude posledica dejstva nekog faktora od pre, na primer, desetak godina.  Zbog toga je opasno da se saznanja o tome šta su elementi jedne uspešne strategije zasnivaju isključivo na empiriji.

Stoga ne iznenađuje što, kada se došlo do elementa uspešne strategije privrednog rasta, zaključuje da – sve može. I tržište i državna intervencija i plan, jedino što se nigde ne pominje reč preduzetnici. Na jednom mestu se navodi šta ne treba da se radi  (pregled najvećih gluposti državne intervencije), ali i to se čini stidljivo, uz mnogo obzira.

Zašto je Rodrik tako radostan? Komisija je potvrdila njegovu tezu da, kada je privredni rast u pitanju, sve može, čak je pomenula i Rodriku tako dragu Kinu (koju u svojim radovima on samo opisuje, a nikada ne objašnjava – dobijamo neke informacije šta je kineska vlada radila, ali ni saznajemo ništa o tome zašto je to radila i koji su bili efekti toga, odnosno koji bi bili efekti alternativnih politika), koja nije sledila „uobičajene makroekonomske politike razvijenih zemalja“. Izvinjavam se: sve, osim vašingtonskog konsenzusa. Nikada nismo saznali zašto, šta je to loše u preporukama dotičnog konsenzusa?  Da li su nekonzistentne? Tišina, nema odgovora.

„Ukoliko postoji novi vašingtonski konsenzus, to je da se pravila igre pišu kod kuće – i to je veliki napredak“,  kaže Rodrik. Nacionalni konsenzus, baš se radujem! Sećam se onog moskovskog, da se pobiju svi kulaci i selo kolektivizuje, budući da smo na putu industrijalizacije (visoke stope rasta), pa pekinški konsenzus, kulturna revolucija, da se oni što imaju nešto škole oteraju da kopaju, a seljaci u svojim dvorištima da prave visoke peći, uz odgovarajuće žrtve miliona ljudi  (visoke stope rasta per capita vrednosti), onaj lepi pnompenški konsenzus iz 1975. godine, abidžanski, kinšansanski, ndžamenski (dodati po želji) konsenzus, pošto smo mi sada na vlasti da se nakrademo one strane pomoći što dolazi zbog toga što smo pouzdani saveznici, pa tek onaj pjongjanški ili havanski!

Bože, kako je lep svet posle sahrane onog groznog vašingtonskog konsenzusa!

predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.