Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Teško otkrivanje trovača reka

Наталожено ђубре уз обалу Фото Д. Јевремовић

Radnik u zaštitnoj jakni stoji na barži ukotvljenoj blizu starog Železničkog mosta i brizgaljkom štrca rastvarač u uzani, zamućeni kanal između plovila i desne obale Save. Kada završi, on i njegove kolege tek treba da pokupe guste naslage boca, kanti i ostalog đubreta u kanalu nešto dalje niz trup barže kako bi mogao da istisne hemikaliju i duž tog potesa. Đubre se, kao i uvek, danima taloži sa raznih brodova usidrenih kraj mosta, ali radnici „Partizanskog puta – asfaltne baze” moraće ovog puta da očiste celokupan pojas smeća, zbijen tako da se reka i ne vidi. Nema drugog načina da dopru do vode u koju su nedavno greškom ispustili nekoliko desetina litara mazuta.

– Cele nedelje oko 15 radnika pokušava da završi čišćenje. Protraćili smo vreme i ljude dragocene za druge poslove, ali ne žalimo se, sami smo krivi i sada moramo da ispravimo „brljotinu” – kaže Miodrag Stefanović, rukovodilac u „Partizanskom putu”.

Na pitanje koliko novca su izgubili na čišćenju, Stefanović kaže: „Oko milion dinara”. Očekuje ih i kazna za privredni prestup, koja može da iznese od 200.000 do 3.000.000 dinara. Ovo im je prvi takav prekršaj za pola veka koliko su smešteni blizu mosta i odmah su ih uhvatili. Mnogi su „bolje sreće” od njih i nikada se ne odaju. Prestupnika ima mnogo dok vodoprivrednih inspektora u Beogradu nema više od četiri.

– Ovo je lagan slučaj, krivac je očigledan i voljan da sarađuje. Obično je drugačije. Pre mesec dana smo otkrili naftu izlivenu kod Bežanijskog zimovnika. Neko je ispustio naftu u atmosferski kolektor, odakle ju je prva velika kiša povukla ka Savi. Kada se to desi, nema načina da utvrdimo ko je istresao đubre i ostavio ga nama da čistimo na trošak budžeta – kaže Sonja Simić, načelnik beogradskog odeljenja Republičke vodoprivredne inspekcije.

Najnezgodnije situacije su, ipak, kada nafta nije ispuštena sa obale, što ostavlja jasnije tragove ka počiniocu, već sa broda u pokretu. Svaka posada je tada osumnjičena, ali dokaza koji bi ukazali na pravog krivca nema. Pre nego što ga uhvate, štetočina je možda već napustila srpske vode. Uz malo sreće, i naftna mrlja je otplutala za njom. U suprotnom, Rečna policija ne može ni da barem ukloni posledice prestupa i očisti mrlju jer nema opremu za saniranje vodotokova.

– Naše luke ne prihvataju kaljužne vode brodova, koje zaostanu posle prerade goriva, pa ih plovila ispuštaju u reku. Da to učine u inostranstvu, lako bi ih našli upoređujući sastav mrlje sa uzorcima tovara brodova, koje uzimaju u svetskim lukama, ali kod nas se ni to ne radi – objašnjava Simićeva i napominje da Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina konačno rade na protokolu koji bi regulisao čišćenje reke u slučajevima kada se brod oslobodi otpada u vodama države koja nije njegova matica.

Osim akcidentnih slučajeva, inspektori moraju da se nose i sa hroničnim zagađenjima. Tek tu su im ruke vezane.

– U Čukaričkom rukavcu, gde će da izgrade marinu, svaka kiša uskomeša mulj, posle čega se digne nesnosan smrad i ribe uginu. Taj mulj je toliko toksičan da standardne mere čišćenja nisu dovoljne i neophodno je nositi ga na deponiju. Priča se kako je Topčiderska reka, koja se uliva u Rukavac, opterećena industrijskim vodama, ali nju najviše zagađuju izlivi iz divljih kanalizacionih priključaka. Čistiti Rukavac za gradnju marine je besmisleno dok se ne sredi komunalni nered u tom delu grada – priča Simićeva.

Ona i njeni ljudi se brinu i za zaštitu nasipa protiv poplava. U nasipe nije dozvoljeno pobosti ni kolac, ali njih rovare i privatne firme i pojedinci koji bespravno dižu vikendice, ignorišući i opštu i sopstvenu bezbednost. Čak i državne institucije ponekad zaborave na oprez. Nedavno je jedno od komunalnih preduzeća sa teritorije Beograda nesmotreno probilo nasip radi kolektora za školu i sprovelo cevovod direktno u obližnju rečicu.

Inspektori nemaju razloga da budu zadovoljni ni sudskom praksom. Kazne su niske, ocenjuje Simićeva. Da su više, moguće da bi firme bile manje spremne da rizikuju i prijavljivale bi nedozvoljene izlive pre nego što nastane ozbiljna šteta po životnu sredinu i njihova odgovornost počne da se meri basnoslovnim sumama za odštetu.

– Oni kojima je dokazana krivica plaćaju samo kaznu, koja je ponekad mnogo niža od troškova čišćenja, što pada na teret države – kazala je Simićeva.

Sa više para, inspektori bi mogli češće da prinudno izvršavaju rešenja i blindiraju ispuste preduzećima koja se ne obaziru na upozorenja. Kako zagađivanje okoline ne povlači dovoljno teške posledice po krivce, nije čudo što je obala pristaništa kod Železničkog mosta, kao i brojne druge lokacije na beogradskim delovima Save i Dunava, grozno prljava.

-----------------------------------------------------------

Građevinci istovaruju smeće na obalama


Kontrolišući čistoću vodotokova i priobalja Save i Dunava, komunalni inspektori su od 22. septembra do 10. oktobra na više mesta na obali otkrili deponije građevinskog materijala, ostavljenog posle radova na plovilima. Aljkavi graditelji su ostavili i delove pontonskih i prilaznih mostovskih konstrukcija i čamaca.

Inspektori su na rekama uočili i veliki broj napuštenih platformi i splavova oko kojih se skuplja smeće. Budući da su njihovi vlasnici nepoznati, nemoguće je voditi upravni postupak. Vlasnicima zapuštenih objekata koje su mogli da pronađu inspektori su izdali 33 naloga i rešenja sa vrlo kratkim rokovima za izvršenje. Protiv onih koji ne postupe po rešenjima biće podneti zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.