Energetski izazovi u vrhu svetskih prioriteta

Od našeg specijalnog izveštača

Alžir – Sukob u Gazi i tri veta koje je Amerika uložila na alžirski predlog rezolucije u UN o momentalnom prekidu vatre u Gazi, oružani okršaji na Crvenom moru između jemenskih Huta i zapadnih vojski u odbrani slobode globalne plovidbe, zbog kojih počinju da kasne isporuke LNG-a iz Katara i Rusije ka kupcima u drugim delovima sveta. Zatim najnovije ometanje ruskih projekata razvoja tečnog gasa na Arktiku brojnim sankcijama Zapada. Kažnjavanje firmi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je najvažniji izvoznik energenata iz Zaliva. Ovde se nametnulo pitanje da li je vreme da na ove geopolitičke izazove energetskom biznisu od sada zajednički reaguje grupacija vodećih svetskih izvoznika gasa, okupljenih od juče na Sedmom forumu GECF u Alžiru. Odgovor na ovo pitanje postaće verovatno jasniji nakon što se obelodani završna Alžirska deklaracija GECF-a, koja bi, prema zvaničnim najavama, trebalo da bude usvojena sutra na samitu lidera šefova država i vlada članica GECF-a.

Postavljena dilema o mogućem sadržaju Alžirske deklaracije podstaknuta je jučerašnjim obraćanjem Muhameda Hamela, generalnog sekretara GECF-a, koji je procenio da su energetski izazovi u vrhu svetskih prioriteta. Prema Hamelu, geopolitika postaje najvažniji izazov u ovom nestabilnom trenutku, kada tečni i prirodni gas postaju nesumnjivo dominantni sirovinski oslonci u nastupajućoj višedecenijskoj globalnoj energetskoj tranziciji.

U tom duhu, nadležne ekspertske grupe GECF-a održale su juče u Međunarodnom kongresnom centru „Abdelatif Rahal” sednicu iza zatvorenih vrata, bez završnog saopštenja. Tonovi te debate ipak su delimično poznati.

Naime, kako kaže Hamel, izazovi prema kojima devetnaest država članica GECF-a imaju nameru da se ovog puta odrede tiču se „uspostavljanja ravnoteže između sveopšteg pristupa i dostupnosti energiji radi društvenog i ekonomskog razvoja, uz istovremeno omogućavanje energetske sigurnosti, pristupačnosti i održivosti”.

Prilika za ukrštanje geopolitike i energetike biće u Alžiru pregršt. Naime prema jučerašnjim nezvaničnim najavama, u radu završne sednice najviših predstavnika članica GECF-a učestvovaće i emir Katara Tamim bin Hamad el Tani, ministar energetike Rusije Aleksander Novak, kao i predsednik Irana Ebrahim Raisi. Reč je inače o tri države koje su početkom veka prve podstakle na zbližavanje izvoznica gasa u poslovima energetike, razmene informacija o investicijama, indeksiranju cena... kao i o zauzimanju stavova prema rivalima, tradicionalnim kupcima, ali i o novoj generaciji zainteresovanih mušterija, posebno u Evropi.

Kako se o ovim pitanjima razmišlja u GECF-u biće jasnije nakon objavljivanja osmog Izveštaja o izgledima globalne gasne industrije do 2050. godine. Upadljivo je naglašavanje novih i još temeljnijih zbližavanja članstva, uz stavljanje akcenta na neophodno iznalaženje oko 300 milijardi dolara za dalji razvoj gasnog biznisa.

Gasni kartel u nastajanju, kako izvesni posmatrači sve više vide GECF, istovremeno veoma pažljivo prati energetsku politiku Amerike – značajnog aktera na suprotnom kraju horizonta na kojem dejstvuju GECF i OPEK plus. Tako u GECF-u smatraju da najnoviji potez američkog predsednika Džozefa Bajdena – privremena zabrana odobravanja budućih projekata razvoja gasne industrije u SAD – ide naruku „grupi 19”. Ova pauza, smatraju u GECF-u, može imati pozitivan uticaj na zemlje izvoznice gasa. Znatno ublažavanje (prilika) na globalnom tržištu gasa može proizaći iz očekivanog puštanja u rad oko 160 Mt godišnje u periodu 2025–2027, što bi moglo da utiče na smanjenje cena gasa, pri čemu rast ponude nadmašuje rast potražnje za LNG-om. U ovom kontekstu, kašnjenje u puštanju u rad različitih LNG projekata u SAD može dovesti do ponovnog balansiranja globalnog tržišta nakon 2028, istovremeno omogućavajući da se prevaziđu izazovi povezani s potencijalnim prevelikim zalihama. Američka spoljna politika i iskoraci Vašingtona u oblasti energetike očigledno su stavke među „geopolitičkim prioritetima” koje GECF i te kako uzima u obzir u razmatranjima budućih odnosa prema rivalima i kupcima.