Istorijski rekordna podrška Putinu

Sa osvojenih 87,28 odsto glasova na izborima za predsednika Rusije Vladimir Putin je ostvario istorijski rekordan rezultat. Na prošlim izborima, 2018. godine, pobedio je sa 76,69 odsto glasova. Sleduje mu šestogodišnji mandat uz mogućnost da se, po izmenjenom Ustavu, kandiduje još jednom. Kako je juče saopštila Centralna izborna komisija, na osnovu 100 odsto obrađenih glasačkih listića, Nikolaj Haritonov osvojio je 4,31 odsto glasova, Vladislav Davankov 3,85 odsto, dok je za Leonida Sluckog glasalo 3,2 odsto birača.

Reakcije na Putinov rezultat, od čestitki do kritika, stižu sa svih strana sveta. Predsednik Kine Si Đinping čestitao mu je ponovni izbor, preneli su kineski državni mediji. Putin je na konferenciji za novinare nakon završetka predsedničkih izbora rekao da su odnosi između Rusije i Kine stabilizujući faktor u evroazijskom regionu, prenela je Sinhua.

Čestitka je stigla i od predsednik Irana Ebrahima Raisija. „Predsednik Islamske Republike Iran uputio je čestitke povodom ubedljive pobede na izborima i ponovnog izbora Vladimira Putina za predsednika Rusije”, navodi se u saopštenju, preneo je Tas. 

Severnokorejska novinska agencija KCNA izvestila je da je Kim Džong Un poslao čestitke predsedniku Putinu i da će „ambasador Severne Koreje u Rusiji Šin Hong Čul uručiti čestitku ruskom Ministarstvu spoljnih poslova”. Dva lidera istakla su višeslojnu saradnju između dve zemlje na prošlogodišnjem samitu Severne Koreje i Rusije, gde su, prema navodima KCNA, pokazali svoje bliske odnose, uprkos zabrinutosti međunarodne zajednice.

Čestitajući mu pobedu, palestinski predsednik Mahmud Abas poželeo je Putinu uspeh u obavljanju „uzvišenih zadataka” koji su mu povereni i ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Naveo je da je ponosan na prijateljske odnose koji, kako je istakao, spajaju dve zemlje i dva naroda i iskazao zahvalnost za podršku koju Rusija pruža pravima palestinskog naroda.

Za većinu država Zapada izbori u Rusiji nisu bili fer ni demokratski. Iz Bele kuće saopštili su da „izbori očigledno nisu slobodni niti pošteni s obzirom na to kako je Putin zatvorio političke protivnike i sprečio druge da se kandiduju protiv njega”.

Nemački kancelar Olaf Šolc neće čestitati Putinu na reizboru, rekao je portparol, dodajući da je „rezultat bio unapred određen” i pozivajući se na Rusiju kao na diktaturu.

Zvaničnici Evropske unije i evropskih zemalja ocenili su izbore u Rusiji kao nedemokratske, sprovedene pod represijom i bez stvarnog izbora. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj rekao je da izbori nisu bili fer i slobodni, već pod represijom i zastrašivanjem opozicionih lidera, civilnog društva i nezavisnih medija. „Šokantna smrt opozicionog političara Alekseja Navaljnog uoči izbora još jedan je znak ubrzane i sistematske represije”, kazao je Borelj, kao i da je Rusima koji su protiv rata „oduzet stvaran izbor” isključivanjem antiratnih kandidata. Borelj je napomenuo da EU oštro osuđuje održavanje izbora na teritorijama Ukrajine koje je okupirala Rusija i da oni predstavljaju „kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija”. Rusija je zanemarila i svoju obavezu prema Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju da pozove međunarodne posmatrače na izbore, podsetio je Borelj, čime je ruske glasače uskratila za nepristrasnu ocenu izbora.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je vršena represija civilnog društva i da nisu poštovani uslovi za demokratske izbore, a sa druge strane pohvalilo je hrabrost „ruskih građana koji su mirno protestovali protiv napada na njihova osnovna politička prava”.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da ovi izbori „jasno naglašavaju dubinu represije pod režimom predsednika Putina, koji teži da ućutka svako protivljenje njegovom ilegalnom ratu”. Dodao je da Putin „uklanja političke protivnike, kontroliše medije i onda sebe kruniše za pobednika. To nije demokratija”.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da smatra kako je moguće da je ruski predsednik Vladimir Putin umešan u smrt lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog. „Ne znam, ali možda, mislim moguće, mogao bih da kažem verovatno, ne znam. On je bio mlad čovek, tako da bi statistički bio živ još dugo, verovatno je da se dogodilo nešto što je bilo neobično”, rekao je Tramp u intervjuu za Foks njuz.

Tramp je takođe više puta obećavao da će obustaviti pomoć Ukrajini i primorati Kijev da sedne za pregovarački sto sa Rusijom, a kako navodi „Politiko”, taj stav podstiče uznemirenost među zapadnim saveznicima da bi republikanski kandidat mogao da osvoji drugi mandat u novembru.

Stevandić: Počinje nova faza međunarodnih odnosa

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, koji boravi u Moskvi, izjavio je da pobedom Vladimira Putina na predsedničkim izborima u Rusiji počinje nova faza međunarodnih odnosa. „Svi mi koji pripadamo ljudima koji zagovaraju višepolarni svet i odlučivanje u Ujedinjenim nacijama bez hegemonije, smatramo da će početi ta nova faza”, naveo je Stevandić.

Nada se da će u narednih pet godina više raditi na dogovorima i postizanju svetskog mira. Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović uputila je čestitku predsedniku Ruske Federacije na ponovnom izboru za predsednika Ruske Federacije, ističući da su ubedljiva pobeda Putina i ostvareni rezultat potvrda nedvosmislenog poverenja i podrške građana Rusije. Cvijanovićeva je izrazila spremnost za unapređenje saradnje RS i Rusije.

U Beogradu najviše glasova dobio Vladislav Davankov

Za predsednika Rusije Vladimira Putina u Beogradu je glasalo 10,8 odsto državljana te zemlje koji su izašli na predsedničke izbore, pokazuju zvanično objavljeni rezultati glasanja. Pravo glasa na ruskim predsedničkim izborima u Srbiji iskoristilo je 4.726 državljana Rusije, koji su mogli da glasaju na jednom izbornom mestu, na opštini Novi Beograd. Od 3.824 važeća listića, za Putina je glasalo 512 birača (10,8 odsto), a najviše glasova dobio je zamenik predsednika donjeg doma ruskog parlamenta Vladislav Davankov, iz stranke Novi ljudi – 3.185 (67,4 odsto). Poslanik Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije dobio je 73 glasa (1,5 odsto), a lider Liberalno-demokratske stranke Leonid Slucki 54 glasa (1,1 odsto).