Kako smo dobili reč „manžetna”

Svaki jezik, a posebno leksika, u velikoj meri nosi odlike kulture naroda koji tim jezikom govore, a pozajmljivanje otkriva mnogo o raznim oblicima odnosa dva naroda. Na osnovu toga koji je jezik u datom trenutku dominantan vidimo i koja je zemlja vodeća u svetu, u bilo kom smislu. Dominantni jezici se menjaju!

Mart je tradicionalno mesec francuskog jezika, jer se mesec frankofonije obeležava od 1970, ali od pre tri godine mart je i mesec srpskog jezika. Uticaj francuskog jezika na srpski je relativno nova pojava koja počinje u 18. veku. Kao posledica ratova između Austrije i Turske, došlo je do nastanjivanja u Banatu jedne grupe Francuza iz Lorene, a sa Eugenom Savojskim, Francuzom u austrijskoj službi, u Beograd je početkom 18. veka stigao i izvestan broj Francuza – oficira, trgovaca, zanatlija, lekara. Razlog učestalijih uticaja francuskog jezika na srpski su brojne istorijske okolnosti: prestiž francuske kulture u čitavoj Evropi, širenje prosvetiteljskih ideja, nastanak Ilirskih provincija, veliki broj naših mladih ljudi koji su odlazili na školovanje u Francusku počev od sredine 19. veka („Parizlije”), savezništvo u Prvom svetskom ratu, međuratna saradnja.

Pozajmljivanje iz jednog jezika u drugi može biti intimno ili kulturno. Intimno nastaje u neposrednom dodiru dve jezičke zajednice koje koegzistiraju na istoj teritoriji i pre svega je usmeno. Kulturno je posledica širenja kulturnih uticaja jedne jezičke zajednice na drugu prevashodno pisanim putem (knjige, mediji, društvene mreže, poslovna saradnja). Pozajmljivanje iz francuskog jezika u srpski bilo je uglavnom kulturno.

Francuske reči su u srpski jezik najčešće ulazile posredstvom nemačkog, ruskog i italijanskog jezika. Tako je francuska reč manchette ušla u srpski jezik preko nemačkog manchetten i tako dobila „n” koje u francuskom modelu ne postoji – manžetna. Ali i francuski jezik je ponekad bio posrednik između nekog drugog jezika i srpskog, o čemu svedoče fonetske izmene: reči partizan i parmezan u srpski su ušle posredstvom francuskog jezika, a ne direktno iz italijanskog u kojem se drugačije izgovaraju, dok je u srpski jezik reč ušla u obliku u kojem se izgovara na francuskom.

Francuski leksički uticaj na srpski jezik bio je slab sve do 18. veka, kada u naš jezik počinju da ulaze francuske reči, najpre posredno (preko nemačkog, ruskog i italijanskog jezika), a kasnije i direktno. Potreba za pozajmljivanjem bila je posebno velika u oblastima umetnosti i nauka, kako prirodno-medicinskih i tehničkih, tako i društveno-humanističkih.

Tako u oblasti egzaktnih nauka i medicine  imamo reči: mineral, ekspertiza, staž, rezorcin, a u oblasti tehnike: inženjer, karburator, amortizer, garaža. Francuske reči su se odomaćile i u oblasti ekonomije i bankarstva (aval, andosman), prava i administracije (biro, depeša, sekretar, bilten), filozofije (racionalizam, ekspoze, teorija, pretenzija), umetnosti (roman, balet, loža, pirueta, portret, atelje, paleta, kolorit itd).

U vojnoj terminologiji reči francuskog porekla su: kaplar, lajtnant, major, general, maršal, rang, oficir, ađutant, regrut, dezerter, eskadron, baterija, regimenta, brigada, divizija, armija, artiljerija, garda, rezerva, garnizon, arsenal, ponton, patrola, blokada, egzerciranje, raport, parada, marš, mina, kalibar itd.  Francuske reči su se ustalile i u oblasti svakodnevnog života: (anketa, feljton, bal, banket, dama, metresa, brilijant, pardon, markiz, princ, bagatela, intriga, balon, bagaž, interesantan) i posebno kulinarstva (pašteta, šampinjoni, čokolada, desert, majonez, margarin, omlet, sufle, panirati, filet), kao i odevanja (moda, butik, dekolte, frak, til, lame, žipon, rever).

Neke reči koje su ranije postojale u francuskom jeziku danas su ili zastarele ili su u određenoj meri promenile značenje, a u srpskom su zapravo zadržale svoje prvobitno značenje, kao, na primer: garsonjera, parkirati, reklama, kupe.

Pozajmljivanja i preuzimanja iz drugih jezika uvek je bilo i biće, ali se to mora raditi sa merom i oprezom, i samo tamo gde je to zaista neophodno i opravdano jer popunjava prazninu i odgovara na potrebu govornika jezika primaoca.

profesorka na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača, Univerzitet u Beogradu