Kaznu za prekršaj bolje je platiti na rate nego otići u zatvor

Kazna zatvora kao osnovna kazna izriče se u slučajevima kao što su nasilnička vožnja i drugi teži prekršaji iz oblasti saobraćajaAko građanin ne može ili ne želi da plati kaznu za prekršaj, sud će doneti rešenje o zameni za kaznu zatvora. Hiljadu dinara „vredi” jedan dan, ali zatvor se po zakonu ne može izreći u trajanju dužem od 60 dana. To bi značilo da neko sa kaznom od 120.000 dinara može da „odleži” i uštedi novac. U praksi se to ipak ne dešava.

„Neću da platim. Vodite me u zatvor” – kažu mnogi, a onda najčešće već tokom prve noći iza rešetaka dođe do drugačije odluke i novac za plaćanje kazne se uvek nekako „stvori”. Obično priznanicu donesu članovi porodice.

– Ljudi se u najvećem broju slučajeva predomisle posle jedne noći koju prespavaju u zatvoru. Narednog dana obično dođe žena da dostavi dokaz da je platila. Osuđeni jedva čekaju da svane naredni dan i da idu kući, ali otpust se radi tek u podne – kaže za „Politiku” Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

Kada je reč o čoveku koji je preminuo posle maltretiranja u zatvoru, a bio je osuđen za prekršaj, naša sagovornica podseća da je reč o presudi Prekršajnog suda u Mladenovcu, kojom je bio osuđen na 30.000 dinara zbog petardi. Ističe da je ovaj čovek mogao da podnese molbu sudu da plati kaznu u više mesečnih rata, ali nije podneo tu molbu i sud je preinačio novčanu kaznu u kaznu zatvora u trajanju od 30 dana.

– Da su petarde nanele telesne povrede nekom detetu, svi bi pitali prekršajni sud zašto nije osuđen onaj ko je prodavao petarde. Osim toga, kod prinudnog izvršenja zakon ne pravi razliku između težeg i lakšeg prekršaja – kaže Olivera Ristanović.

Mali je broj prekršaja za koje se kazna zatvora izriče kao osnovna kazna. To je slučaj, na primer, sa nasilničkom vožnjom i drugim težim prekršajima iz oblasti saobraćaja i javnog reda i mira. U ostalim slučajevima izriču se novčane kazne, pa tek ako osuđeni ne plati – pokreće se postupak izvršenja i onda se novčana kazna zamenjuje kaznom zatvora.

Najveći broj prekršajnih naloga je sa kaznom od pet ili deset hiljada dinara, a građanin uvek može da plati polovinu kazne u roku od osam dana. Ako smatra da može da dokaže da nije učinio prekršaj, onda treba u tom roku da podnese zahtev za sudsko odlučivanje. Dakle, ne ide se odmah u zatvor, već postoji i žalbeni postupak i mogućnost prigovora na rešenje o izvršenju.

Ako već dođe u situaciju da mu je novčana kazna zamenjena zatvorskom, građanin u svakom momentu može da plati kaznu i sud će tada opozvati svoju odluku o zameni vrste kazne. Ako ipak ode u zatvor, izvršenje se obustavlja ako se ostatak novčane kazne plati. Moguće je „odležati” deset dana, a onda platiti 20.000, u slučaju kada je izrečena kazna od 30.000 dinara.

Istina, postoje i druge mogućnosti, ali su one u praksi teško sprovodive. Naime, zakon kaže da se neplaćena novčana kazna može zameniti i radom u javnom interesu ili popisom i procenom imovine. Međutim, rad u javnom interesu ne može se sprovesti prinudno, bez pristanka onoga ko je kažnjen.

Kada je reč o naplati kazne iz imovine – mali je broj slučajeva u kojima je na taj način naplaćena novčana kazna. Postoji i mogućnost prinudne naplate na ličnom dohotku, ali se često događalo da u sud stigne obaveštenje da je kažnjeni dao otkaz, odnosno da nije više zaposlen kod određenog poslodavca. I u takvim slučajevima prinudno izvršenje je bivalo preinačeno u kaznu zatvora.

– Godišnje se u Beogradu izda na stotine hiljada prekršajnih naloga koje sud prinudno izvršava, najčešće zamenom za kaznu zatvora. Kada dođe na vrata, policija mora imati sudsku naredbu za sprovođenje, u kojoj piše da se građanin oslobađa obaveze da se javi u zatvor ukoliko odmah plati kaznu. Samim tim prestaje važenje te naredbe. Policajci će sačekati da izvrši uplatu, što mnogi tada učine odmah elektronskim putem preko aplikacije. Čak će i otići sa njim na šalter banke ili pošte i sačekati uplatnicu. Najčešće policija ne zatekne građane kod kuće i ostavi poziv da dođu u stanicu policije. Oni obično dođu i dostave uplatnicu – objašnjava Olivera Ristanović.

Ističe da svaki građanin može da plati kaznu za prekršaj u više mesečnih rata, a ako ima pasivan odnos prema sudskom postupku, onda sud nema drugu mogućnost nego da kaznu izvrši prinudnim putem.

– Najgore što možete da uradite jeste da ignorišete sudski postupak. Kada ignorišu postupak, građani dolaze u situaciju da ne mogu da izađu iz zemlje zbog neplaćene kazne za prekršaj – naglašava Olivera Ristanović.