Žrtva je uvek bila u fokusu rada tužilaštva

Javni tužioci kritikuju, glavna tužiteljka odbacuje kritike. Ovako bi najkraće mogla da se opiše trenutna atmosfera u Javnom tužilaštvu za ratne zločine (JTRZ). Mesec dana pred izbor novog glavnog tužioca ovog specijalizovanog tužilaštva, sedam od 12 članova kolegijuma ove pravosudne ustanove, ocenilo je sadašnjeg šefa Snežanu Stanojković kao nestručnu, nedostojnu i onesposobljenu za obavljanje funkcije na kojoj se nalazi.

Nasuprot njima, Stanojkovićeva osporava ocene koje su joj date navodeći da su je ocenjivali oni koji imaju manje iskustva od nje i čija stručnost u radu može da se dovede u pitanje. Potpisnici negativnog mišljenja, tvrdi tužilac za ratne zločine, imaju motiv zbog kojeg to rade, a simptomatično joj je da se velika većina njih nalazi na rukovodećim mestima u Udruženju tužilaca. Situacija u tužilaštvu, kaže sagovornica, može da se opiše u tri reči – hipokrizija udruženog mišljenja.

U obrazloženju negativnog mišljenja koji su članovi kolegijuma sa obrazloženjem dostavili Visokom savetu tužilaštva (VST), u koji je „Politika” imala uvid, pored ostalog, navodi se da se Stanojkovićeva „tokom svog bezmalo sedmogodišnjeg mandata pokazala nestručnom u složenoj materiji krivičnog i međunarodnog humanitarnog prava, da su tužioci bili suočeni sa nerešivim problemima u radu zbog njenih pogrešnih odluka i uputstava, kao i da se njena nestručnost pokazala i u vezi sa preuzimanjem krivičnog gonjenja u predmetima po optužnicama Tužilaštva BiH”. Stanojkovićeva ovakve navode odbacuje, navodeći da je od maja 2017. godine, kada je stupila na dužnost do kraja 2023. godine, JTRZ podiglo 45 optužnica protiv 55 lica, od kojih je 17 lica prvostepeno osuđeno, a jedno oslobođeno. Ostali postupci su u toku.

– Nakon deceniju i po rada u TRZ, prvo kao pomoćnik, a potom kao zamenik tužioca, u potpunosti poznajem svaki segment rada tužilaštva, kako u delu koji se odnosi na postupke koji se odvijaju pred Višim sudom u Beogradu, tako i regionalnu i međunarodnu saradnju. Tokom prethodnih sedam godina, saradnja sa Mehanizmom i tužilaštvom BiH je na najvišem mogućem nivou. Radi potpunog informisanja javnosti, naglašavam da su sve optužnice koje su prihvaćene na postupanje upodobljene prema zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći i da su preuzete u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije i međunarodnim standardima, čiji su rezultat osuđujuće presude – kaže glavna tužiteljka JTRZ za „Politiku”.

Prema njenim rečima, tužilaštvu su dostavljane optužnice BiH u kojima su se okrivljeni teretili za krivično delo genocid, zločin protiv čovečnosti i koje su u sebi propisivale komandnu odgovornost. Takve optužnice su, objašnjava Stanojković, preuređivane i usaglašavane sa domaćin zakonom, a krivična dela su prekvalifikovana u ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

U dokumentu dostavljenom VST, njegovi potpisnici navode da je kvalitet saradnje srpskog specijalizovanog tužilaštva sa Tužilaštvom međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove opao otkada se na čelu TRZ nalazi Stanojkovićeva. Tvrde i da JTRZ više nema svog „oficira za vezu” pri kancelariji tužioca MRMKS, ali i da glavna tužiteljka „iz potpuno nepoznatih i neobjašnjivih pobuda nije dodelila tužiocima šifre za pristup elektronskoj bazi Tužilaštva MRMKS”, u kojoj je pohranjena dokazna građa ovog tužilaštva i koje bi im omogućile prikupljanje relevantnih dokaza za postupanje.

– Da uspešno sarađujemo sa Mehanizmom, dokaz su izveštaji Saveta bezbednosti za 2022. i 2023. godine. Pomenuti izveštaji su najpozitivniji do sada, a dostavljeni su u sklopu izveštavanja njegovog glavnog tužioca Serža Bramerca pred Savetom bezbednosti. Pozitivni su bili i izveštaji međunarodnih organizacija i izjave oštećenih koji su posle decenije došli do zadovoljenja pravde. Da imamo dobru saradnju sa Mehanizmom svedoče i česti međusobni sastanci, kao i to što koristimo njihovu dokumentaciju i građu, kao i iskustva i veštine koje implementiramo u naše predmete shodno zakonima RS. Uspešna saradnja se ogleda i u tome da je za potrebe naših postupaka došlo do skidanja zaštitnih mera u nekoliko predmeta od 2019. godine do danas, a što se ranije nikada nije dešavalo. Nije tačno da nemamo „oficira za vezu”. On je do 2020. godine, odnosno do pandemije virusa korona, sedeo u Hagu, a sada svoje poslove obavlja u kancelariji JTRZ – objašnjava Stanojković i dodaje da potpisnici mišljenja dostavljenog VST imaju pristup svim raspoloživim činjenicama i dokumentaciji u JTRZ.

– Rezultat rada šest tužilaca koji su potpisali mišljenje je sledeći: nijedna optužnica, dve istrage protiv nepoznatih počinilaca u kojima je ispitano ukupno osam lica i tri istrage protiv poznatih lica u kojima nije sprovedena ni jedna dokazna radnja. Krivica nekih od njih je što je JTRZ propala mogućnost pribavljanja dokaza radi podizanja optužnice za srpske žrtve na Kosovu i Metohiji s obzirom na to da su odbijena operativna saznanja policije. Iz ovog razloga, jedan očevidac ratnog zločina doveden je u situaciju da ne sme da svedoči. A, upravo je taj svedok bio jedini do kog su srpski istražni organi mogli da dođu, a koji živi u inostranstvu – kaže naša sagovornica.

Svojoj šefici kolege zameraju da je JRTZ, otkada se ona nalazi na njegovom čelu, „pokazalo poražavajuću inertnost u unapređenju regionalne saradnje, što je naročito izraženo u pogledu prava na pravdu žrtava srpske nacionalnosti koje su zapostavljene”. A, upravo je to, navode javni tužioci, Stanojkovićeva naglašavala kada je prilikom izbora 2017. godine predstavljala svoj program.

– U tužilaštvu, otkada sam na njegovom čelu, nema diskriminacije, kako u pogledu postupaka, tako i u pogledu zaposlenih i izabranih lica. Žrtva je uvek bila u fokusu rada tužilaštva. Radilo se na rasvetljavanju svakog krivičnog dela iz nadležnosti JTRZ, bez obzira na nacionalnost osumnjičenih, te su sve žrtve u fokusu, pa i srpske. To nije bio slučaj pre mog dolaska na čelo JRTZ. Činjenica koja dokazuje ovu tvrdnju su potvrđene optužnice zbog zločina na „Petrovačkoj cesti” i ubistvu vojnika JNA Marka Utržanina, u javnosti poznatijeg kao „Rakitije”. Po prvi put otkada postoji, JTRZ je ustupilo optužnicu Tužilaštvu BiH. Na ovaj način smo usmerili regionalnu saradnju u suprotnom smeru, vodeći računa o žrtvama koji su naši državljani. Imam podršku i prognanih Srba – kaže Stanojkovićeva.

Nepodoban za međunarodnu saradnju

Ne imenujući o kome se radi, glavni tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković kaže da je jedan od potpisnika negativnog mišljenja o njenom radu ocenjen kao nepodoban za saradnju sa međunarodnim pravosudnim institucijama.

– On je bio član tima pred Međunarodnim sudom pravde i u tom postupku pogrešno je postavljeno pitanje koje je imalo nesagledivu posledicu po državu – kaže Stanojkovićeva i dodaje da ovaj tužilac, pre njenog postavljenja za šefa JTRZ, nije izabran na konkursu, već da je radni odnos zasnovan na osnovu projekta nevladine organizacije. Među potpisnicima je i nosilac funkcije čiji izbor za zamenika tužioca je nezakonit.

Neki tužioci se, kaže tužilac, služe trikovima kako bi unazadili borbe protiv ratnih zločina i doveli pravosuđe, ali i samo zemlju u nepovoljniji položaj u sklopu ispunjenja obaveza JTRZ iz Poglavlja 23.