Nije lako, biće još teže

Dok se premijer Mirko Cvetković pribojava izvesnog usporavanja privredne aktivnosti, ministar Mlađan Dinkić veruje u održiv dosadašnji tempo razvoja, dotle potpredsednik vlade Božidar Đelić smatra da nam aktuelna svetska kriza može biti čak i korisna. Da je možemo iskoristiti i napraviti odlučniji korak napred u odnosu na one koji su se sapleli o ruševine finansijskog tržišta u Americi.

S druge strane, pojedini ekonomisti, koji nisu u isti čas i političari, upozoravaju na velike izazove u koje zapada naša ekonomska politika, pa i privreda, nezavisno od posledica svetske finansijske krize i sve uočljivije recesije.

Zaključak je sasvim jednoznačan – i bez svetske krize mi klizimo u probleme. Mnogo kasnimo u dovršetku reformi privrednog i penzionog sistema, ali i javnog sektora. I nadasve – nedopustivo malo činimo u pogledu olakšavanja dotoka stranih direktnih investicija, do kojih ćemo, sada i zbog krize, teže dolaziti, a potrebne su nam kao vazduh i voda.

Za prof. dr Miladina Kovačevića, saradnika biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, još je rano za neke preciznije prognoze u kretanjima naših najosnovnijih ekonomskih pokazatelja u 2009. Premijeru Mirku Cvetkoviću, kaže, dolikuje da bude malo oprezniji u procenama od svojih potpredsednika i ministara, ali suština nije toliko u tome da li ćemo 2009. imati tri, četiri ili pet procenata rasta privredne aktivnosti. Problem je u nečemu drugom – kvalitetu neizbežnih ekonomskih reformi. Mi ih stalno odlažemo. Trošimo više nego što imamo. Pogotovo u javnom, državnom sektoru. Zato nam i raste trgovinski, pa i platni deficit. Investicije posustaju. Ne samo strane, već i domaće.

Kada se tome doda otežano dolaženje do sve skupljih kredita u svetu, manja izvozna tražnja, a s njom i pad cena većeg dela robe koju izvozimo, lako se, po profesoru Kovačeviću, može dogoditi da za koji procentni poen budemo slabiji nego minulih godina, kada smo postizali veoma visoke stope rasta BDP – od šest i sedam procenata.

Ali, naglašava profesor Kovačević, u ovakvom razvoju događaja, koji naoko nije tako rđav, skrivena je nova opasnost – zbog manjeg nacionalnog kolača moraće da se smanje i zahvatanja za budžet i ukupnu potrošnju. A mi, naglašava, još planiramo i deficit u javnim plaćanjima. Zato opet u prvi plan iskaču reforme sistema i podsticaji za veća strana ulaganja, bez kojih nema novih fabrika, većeg izvoza, radnih mesta, višeg standarda…

– Manje para na evropskom finansijskom tržištu ne može da prođe bez posledica po banke i ukupnu novčanu situaciju u Srbiji. Poskupeće krediti koje uzimaju naše banke, a to odmah znači pad tražnje, usporavanje proizvodnje i manju zaposlenost – upozorava Stojan Stamenković, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, dodajući da je naša industrijska proizvodnja počela da malaksava čak i pre eskalacije svetske finansijske krize tokom leta i prvih jesenjih dana.

Zbog svega toga, smatra Stamenković, treba računati sa mogućnošću našeg sporijeg privrednog rasta od onog s kojim se doskora računalo i s kojim se ušlo u računice za budžet 2009. A to ne znači ništa drugo nego smanjivanje budžetskih prihoda, usporen rast penzija i plata koje se izmiruju iz državne kase.

– Bolje je budžetski okvir za 2009. prilagoditi nešto manjem porastu BDP-a od dosadašnjeg, nego ga praviti kao da se kod nas i u svetu ništa ne dešava – ukazuje Stamenković. – Ako vreme pokaže da je takva procena bila pogrešna, lako ćemo rebalansom budžeta „ispeglati” ono što smo prevideli ili nekome uskratili. U ovoj zemlji se nije dogodilo da radimo rebalans budžeta nadole. Uvek naviše. Ako je tako, onda i budžet za 2009. treba da bude nešto restriktivniji od onoga što se najavljuje.

Za Stamenkovića je u celoj ovoj priči, o uticaju svetske finansijske krize i recesije na našu privredu, veoma važan još jedan detalj – namera Srbije da jednostrano otpočne s primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Svetska finansijska kretanja ne idu nam naruku, pogotovo u pogledu očekivanih tri do četiri milijarde evra stranih direktnih investicija.

Odgovor na taj izazov, po mišljenju našeg sagovornika, mora da bude „stvaranje sistemskih, institucionalnih i proceduralnih uslova za te investicije usklađenih sa pravilima koje taj sporazum propisuje”. I još jedan važan detalj koji, upozorava Stamenković, naši planeri ne smeju da izgube iz vida – s jednostranom primenom sporazuma neminovno je snižavanje pojedinih carinskih stopa, a to znači manji prihod u budžet od PDV-a. Moraju se naći alternativni izvori za taj gubitak od carina.

Slobodan Kostić

------------------------------------------------------

Recesija je već tu

Prema poslednjim raspoloživim podacima, julska godišnja stopa industrijske proizvodnje u evrozemljama bila je već u minusu – 1,7 odsto. Nemačka je skliznula 0,6, Francuska – dva, a Italija 3,2 procenta. Američka industrija je u avgustu imala takođe 1,7 odsto manji učinak.

Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji u avgustu bio je manji čak osam procenata u odnosu na juli. Čak i kada se isključi visok uticaj sezone, pad je više nego zabrinjavajući – 4,4 procenta. I pored svega, rast naše industrijske proizvodnje od januara do kraja avgusta bio je skromnih 3,1 odsto.

----------------------------------------------

Mala prednost

– Čuo sam izjave potpredsednika Đelića i ministra Dinkića u kojima oni ne dele oprez „šefa” Cvetkovića u pogledu naših ekonomskih i privrednih šansi u 2009. Njihove procene se zasnivaju na razložnim argumentima – portfelji naših banaka su čisti. Nema loših hartija od vrednosti kao u Islandu, Mađarskoj, a kako čujem, bogami i u Ukrajini i Grčkoj. Tu je naša mala prednost, kao i u specifičnostima naše industrijske i poljoprivredne proizvodnje i izvozne ponude, ali i to neće biti poen u našu korist ako ne krenemo odlučnije u kvalitetnije reformske zahvate – izričit je Miladin Kovačević.