Nedelja, 22.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zamena za luk

Praziluk (Allium ampeloprasum var. porrum) vrlo je stara kultivisana biljka koja je u najbližem srodstvu s crnim lukom, belim lukom i ostalim vrstama luka. Potiče od divlje vrste Allium ampeloprasum koja se javlja u Portugaliji i severnoj Africi, odnosno istočno u Turskoj i Iranu. Gajili su ga još stari Egipćani, Grci i Rimljani i cenili ga kao lekovitu biljku. Plinije opisuje dane praziluka u starom Rimu kada je Neron uveo da se jednom mesečno jede samo praziluk za što bolji glas. Praziluk je danas nacionalni simbol Velsa.

Praziluk ima dugačke, pljosnate zelenkaste listove koji rastu usko jedan kraj drugog u obliku dugačkog cilindra. Može da poraste i do veličine od pola metra. Podzemni deo bele je boje, mesnat i zadebljao. Njegova je aroma rafiniranija od većine srodnika. Tradicionalno se priprema s krompirom i pavlakom kao varivo, a izvrstan je dodatak čorbama, sam ili u kombinaciji s drugim povrćem. Budući da se praziluk nalazi u grupi povrća zajedno s belim lukom, crnim lukom, i vlašcem, poseduje slične karakteristike, ali znatno blaži ukus i miris. Po nutritivnom sastavu sličan je svojim srodnicima, ali nešto višeg sadržaja belančevina, beta-karotena i vitamina Ce.

Sirovi praziluk odličan je izvor mangana, a dobar izvor gvožđa, folne kiseline, vitamina Ce i Be-6. Praziluk je veoma bogat eteričnim uljem, koje u probavnim organima pobuđuje izlučivanje probavnih sokova, a dobro utiče na izlučivanje mokraće. U rano proleće koristi se za pročišćavanje organizma, obnavljanje crevne flore, a ima i blago laksativno delovanje.

Praziluk je dragocen zbog svog sadržaja organosumpornih komponenti, fitohemikalija koje se razlikuju kod pojedinih grupa povrća i svaka od njih ima povoljno delovanje na zdravlje. One imaju sposobnost dovođenja u sklad metabolizma u organizmu i na taj način preventivno deluju na pojavu malignih oboljenja. Imaju i zaštitno delovanje jer učvršćuju i poboljšavaju obrambene mehanizme u organizmu. Praziluk se može jesti sirov ili kuvan, što ne umanjuje vrednost fitohemikalija, mada određeni gubitak mikronutritivnih elemenata kulinarskom pripremom ne možemo izbeći.

Ako želimo da organizmu pružimo najviše što možemo, raznolika ishrana svakako podrazumeva dnevni unos od tri do pet obroka povrća koja će povremeno uključiti i praziluk, bez obzira na to radi li se o sirovom ili kuvanom povrću, ili je ono sveže, smrznuto, konzervirano.

U svakodnevnoj ishrani praziluk možete da pripremate na različite načine. Najčešće se praziluk kuva i poslužuje s dodatkom maslinovog ulja ili butera kao prilog jelima. Prazilukom možete da punite palačinke, gibanice, pite i razna druga testa, ali i da pripremate sufle. Koristi se i za pripremu salata, a može biti i dobra zamena za luk.

Predlog za jednostavan i ukusan ručak. Uz varivo od praziluka možete da poslužite „faširane” šnicle. Za varivo je potrebno: 1/2 kg praziluka (tri srednja ili dva veća praziluka), 2-3 krompira, 100 g slanine ili pancete, 50–100 g sušene kobasice,beli luk(nije obavezno), mleveni biber, peršun, zaprška od tri kašike brašna. Praziluk očistiti, oprati, naseći na kolutiće, blanširati u vodi koja vri 2-3 minuta, ocediti.Sitno naseći slaninu i beli luk, staviti u lonac i dodati vode tek da pokrije slaninu i kuvati na tihoj vatri 20–30 minuta pa dodati blanširani praziluk, doliti vode da sve sastojke prekrije i kuvati 15–20 minuta.Posebno skuvati krompir nasečen na sitnije kockice u slanoj vodi (10 do 15 min) pa ga dodati u praziluk, ako je potrebno dosoliti. Pobiberiti i dodati sitno naseckan beli luk.Napraviti zapršku. Na tihoj vatri kuvati još desetak minuta, dobro promešati, maknuti s vatre i dodati naseckano peršunovo lišće.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.