Vežbanje pomaže telu u proizvodnji hormona

Endokrinološki poremećaji uključuju gojaznost, šećernu bolest, bolesti štitaste žlezde, tumore, poremećaje rasta, arterijsku hipertenziju, osteoporozu, neplodnost i seksualnu disfunkciju, kao i brojne retke bolesti, te ne iznenađuje podatak da će u nekom trenutku života, za više od tri četvrtine stanovništva biti potrebna stručna pomoć. Zato se u svetu 24. april obeležava kao Evropski dan hormona, što je iniciralo Evropsko endokrinološko društvo sa ciljem da se podigne svest o ključnoj ulozi hormona u ljudskom organizmu. Koncipiran je kao niz aktivnosti usmerenih na informisanje opšte i stručne javnosti o važnosti hormonskog statusa u postizanju i održavanju dobrog zdravlja, sa fokusom na gojaznost, neoplazme i retke endokrinološke bolesti, kao i takozvane endokrine disruptore, odnosno spoljašnje faktore koji remete endokrino zdravlje, pojašnjava asistent dr Milena Pandrc, internista-kardiolog.

Naša sagovornica podseća da je u Evropi svaka šesta odrasla osoba i svako treće dete bar prekomerno uhranjeno. Pandemija gojaznosti veoma zabrinjava stručnu javnost, što ne iznenađuje imajući u vidu da gojazne osobe žive u proseku pet godina kraće od normalno uhranjenih, da je više od 1,2 miliona smrti godišnje u Evropi povezano sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću, kao i da je više od 200.000 novih slučajeva tumora godišnje na neki način u vezi sa neadekvatnom, prekomernom telesnom masom.

– Ohrabruje činjenica da kod odraslih gubitak u telesnoj masi 5–10 odsto može doneti jasan benefit upravo iz razloga što se smanjuje broj i težina oboljenja udruženih sa povećanom telesnom masom. Iz svega prethodno proističe potreba za prepoznavanjem gojaznosti kao hronične bolesti sa fokusom na formiranje nacionalnih i internacionalnih strategija za prevenciju i razvoj novih mogućnosti lečenja – ističe dr Pandrc.

Tumori su drugi najčešći uzrok obolevanja i umiranja u Evropi, od koga svake godine oboli 3,7 miliona, a umre 1,9 miliona Evropljana. Od toga je više od 90.000 novih slučajeva tumora štitaste žlezde godišnje, a posebno zabrinjava činjenica da je prosečno vreme preživljavanja obolelih od neuroendokrinih tumora 41. mesec.

Sem tumora, brine i sve veća učestalost retkih bolesti od kojih u Evropi boluje 30 miliona ljudi, a više od 400 retkih oboljenja je povezano sa endokrinološkim sistemom. Retke bolesti su često hronične i životno ugrožavajuće. Ključna problemi koje treba rešiti su kasno dijagnostikovanje, dostupnost lečenja i razvoj novih terapijskih opcija za brojne, za sada neizlečive retke bolesti.

Sem ovih individualnih faktora koji utiču na endokrino zdravlje, postoje i opšti takozvani endokrini disruptori kojima smo izloženi putem vazduha, hrane, vode, preko kože, ali i koji se, nažalost, prenose i sa majke na plod.

– Preko 1.500 hemijskih molekula u plastici doprinosi povećanoj učestalosti endokrinih tumora, gojaznosti, šećerne bolesti, bolesti štitaste žlezde, osteoporoze i neplodnosti. Kada se izrazi u finansijskom opterećenju, između 157 i 270 milijardi evra godišnje se troši na zdravstvenu zaštitu troškove i gubitak zarade u Evropi. Jasno je da bi se ovaj novac mogao mnogo korisnije usmeriti na razvoj preventivnih strategija i novih dijagnostičko-terapijskih modaliteta.

U tom smislu, Evropsko udruženje endokrinologa, zajedno sa Evropskom fondacijom za hormone i metabolizam i partnerskim udruženjima, formulisalo je 10 preporuka za primereno hormonsko zdravlje sa idejom promocije zdravog životnog stila, izbegavanja nedostatak hormona koji se mogu sprečiti, smanjenja izloženosti endokrinim disruptorima, te razvoja svesti o ranim znacima i simptomima endokrinoloških bolesti.

Na prvom mestu je fizička aktivnost koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje 1,5-2,5 sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona – navodi naša sagovornica.

Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina De, treba uzimati masnu ribu poput lososa i sardele, kaže dr Pandrc. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina De kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda. Optimalno je spavati sedam sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme da bi se održala vitalnost i energija.

Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrži hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani.

Kada se obratiti lekaru

Potrebno je javiti se svom lekaru ukoliko se javi bilo koji od sledećih simptoma: neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase, novoregistrovana osetljivost na hladnoću, promena apetita, pojačana lomljivost kose i noktiju, umor, suva i perutava koža, pojava depresije, pojačana žeđ, znakovi preuranjenog ili zakasnelog puberteta, kaže dr Pandrc. Specifično za odrasle još i – gubitak libida, nepravilni menstrualni ciklusi, neplodnost, dodaje ona.