Hamas za primirje, Netanjahu bez odgovora

Izraelski tenkovi i trupe ušli su juče u grad Rafa na jugu Gaze, gde su stigli na oko 200 metara od granice sa Egiptom. Egipatski zvaničnik je za agenciju AP rekao da se čini da je reč o operaciji ograničenog obima, kao i da su izraelski zvaničnici obavestili Egipat da će se trupe povući posle završetka operacije. Prelaz Kerem Šalom juče je zatvoren iz bezbednosnih razloga, zbog čega je obustavljen je protok humanitarne pomoći u Gazu.

Izrael se u ponedeljak zaustavio na dva minuta dok su sirene podsećale na šest miliona žrtava Holokausta, a odmah posle toga počela je evakuacija 100.000 Palestinaca na jugu pojasa Gaze uoči planirane velike ofanzive od koje se očekuje da konačno „uništi” radikalni pokret Hamas.Zapadni saveznici nastavljaju da pritiskaju premijera Benjamina Netanjahua da odustane od pre tri meseca najavljene „moćne ofanziva” na područje grada Rafa, poslednjeg skloništa 1,4 miliona palestinskih izbeglica.

Izraelski premijer je rešen da pokuša da po svaku cenu likvidira vojno rukovodstvo Hamasa i njegova četiri bataljona, cilj koji ni posle sedam meseci rata nije ostvario, posle 35.000 ubijenih Palestinaca, mahom civila, i izazivanja katastrofalne humanitarne krize. Izraelski ministar odbrane Joav Galant je svom američkom kolegi Lojdu Ostinu preneo da Izrael „nema izbora” već da počne sa ofanzivom.

Kada je već otpisana poslednja runda kairskih pregovora uz posredovanje Egipta, Katara i Amerikanaca, usledio je neočekivani zaokret. Politički lider Hamasa Ismail Hanije saopštio je da prihvata primirje tokom koga bi trebalo da budu oslobođeni preostali jevrejski taoci u zamenu za puštanje na slobodu stotina Palestinaca iz izraelskih zatvora.

Hamas se složio da „zauvek” prekine neprijateljstva ukoliko se prihvate uslovi o dvofaznom prekidu vatre od kojih bi svaka faza trajala 42 dana. U prvoj fazi usledilo bi oslobađanje izraelskih žena vojnika – svaka za 50 Palestinaca. Tokom tog perioda izraelske snage bile bi i dalje u pojasu Gaze, njihovo postupno povlačenje počelo bi 11. dana primirja, a raseljenim Palestincima omogućio bi se povratak na sever.

Izrael je saopštio da „razmatra” Hamasov predlog koji je „daleko od osnovnih izraelskih zahteva”, ali će uprkos tome poslati tim pregovarača za Kairo, u pokušaju da se stvore uslovi za dogovor prihvatljiv Izraelu. Pošto je ratni kabinet potvrdio da ne odustaje od invazije, bombardovana je Rafa, iako to nije bila operacija širih razmera.

Šta će uraditi Netanjahu? Nastaviti da pritiska Hamas kako bi ublažio njegove zahteve? Suočiti se sa rastućim američkim nezadovoljstvom? Osloniti se na operacije ograničenog karaktera, poput blokade prelaza između Pojasa i Egipta? Ili će popustiti pred zahtevima svojih koalicionih partnera koji prete da će oboriti vladu ukoliko Izrael prihvati dugoročan prekid vatre i odmah ne uđe u Rafu?

Ministar unutrašnje bezbednosti Itamar Ben-Gvir, jedan od najekstremnijih članova desničarskog kabineta, jasno premijeru poručuje šta se od njega očekuje: „On zna cenu neispunjavanja obećanja” – napadi na Rafu.

Premijer bi time prihvatio ogroman rizik jer ga značajan deo izraelske javnosti mesecima optužuje da oslobađanje talaca nije postavio kao prioritetni cilj i da je u vreme rata zbog koga je mobilisano više od 300.000 rezervista, on svog sina poslao u Majami. Porodice kidnapovanih ne bi mu oprostile produžavanje neizvesnosti i direktno ugrožavanje talaca uzetih prvog dana rata, 7. oktobra 2023.

Ozbiljni su izgledi da je Hamas barem za neko vreme odložio veliku ofanzivu koju Netanjahu opisuje kao „samo korak do totalne pobede”. Šef diplomatije Izrael Kac tvrdi da je Izrael ponudio „značajne ustupke” i optužuje Hamas da nema nameru da oslobodi taoce, ali stiče se utisak da je Netanjahu taj koji je spreman da „torpeduje” napredak za slučaj da Hamas odgovori pozitivno. Takav zaključak potvrđuje izveštaj „Njujork tajmsa”, koji se poziva na neimenovanog izraelskog zvaničnika. Dve strane su bile blizu dogovora, a onda je Netanjahu ratobornim izjavama o invaziji na Rafu naveo Hamas da zaoštri svoju poziciju i da tokom proteklog vikenda organizuje napad kod pograničnog prelaza Karem Šalom, u kome su poginula četvorica pripadnika IDF-a.

Pregovori mesecima zapinju oko jedne tačke: Hamas traži da svaki dogovor oko talaca uključi i prekid rata i povlačenje izraelskih snaga iz pojasa Gaze i da dobije garancije posrednika. Netanjahu to odbija jer bi to značilo da nije uspeo da „uništi” Hamas, što bi moglo da ima ozbiljne političke reperkusije u Izraelu, možda i prevremene izbore koje njegov desni Likud u ovom trenutku ne može da dobije ni uz podršku ekstremnih religioznih cionista, radikalnih nacionalista i stranaka ultraortodoksnih Jevreja.

Šef CIA hitno je doputovao u Izrael pokušavajući da reši talačku krizu i da ograniči dimenzije kopnenog napada velikih razmera na Rafu, ali Netanjahu nastavlja da kapitališe na nezahvalnoj poziciji Džozefa Bajdena. Američki predsednik je jednostranom podrškom Izraelu izazvao ogorčenje značajnog dela sveta i direktno doprineo masovnim propalestinskim demonstracijama na američkim univerzitetima. Šef Bele kuće počeo je obazrivo da se ograđuje tražeći od Netanjahua da bude fleksibilniji, ali on u kritikama Izraela ne sme da ide predaleko jer bi to ugrozilo njegove šanse na novembarskim izborima. Preovladava oprez: Bajden je Rafu ranije označio kao „crvenu liniju”, a pošto nije u stanju da ofanzivu spreči, apeluju da se civili prethodno evakuišu. Organizovanje evakuacije pruža Amerikancima, Evropljanima i arapskim saveznicima alibi da ne osude najavljen napad koji Netanjahuu omogućava da odloži suočavanje sa odgovornošću za šok koji je Izrael doživeo prošlog oktobra, ali i da pokuša da se spase od tri sudska procesa koji mu prete odlaskom u zatvor zbog korupcije.