Dokazi sa „Skaja” moraju biti u skladu sa zakonom

Nakon dve godine razmatranja o tome da li informacije sa aplikacije „Skaj” mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, Evropski sud pravde doneo je odluku da se podaci skinuti sa kriptovanih aplikacija mogu na suđenjima koristiti kao dokaz samo ako se ispoštuje zakon domaće države i ako ona bude obaveštena o preduzimanju mera kojima se poruke njenih građana presreću.

To znači da ako se komunikacija sa „Skaja” dostavlja srpskim istražnim organima iz Francuske po međunarodnoj pravnoj pomoći oni ne moraju da je prihvate zato što je ona prihvatljiva u Francuskoj, već je potrebno da srpski sud proveri da li je taj dokaz u skladu sa domaćim zakonom.

S obzirom na to da je najveći deo dokaza sa pomenutih aplikacije srpskim istražnim organima dostavila Francuska, oni, prema tumačenju Evropskog suda, ne mogu da se koriste u postupcima koji se vode pred sudovima u našoj zemlji.

– Država u kojoj se sudi mora da bude obaveštena o tome da se obavlja nadzor transkripata komunikacija – navodi se u odluci Evropskog suda.

Advokat Goran Karadarević smatra da je odluka Evropskog suda pravde „najznačajnija odluka na međunarodnom nivou koja ukazuje da se komunikacije koje su pribavljene putem ovakvih aplikacija, kakvi su „Skaj” i „Enkročet”, ne mogu koristiti u krivičnom postupku”.

– Osim „Skaja” i „Enkročeta” ja bih rekao da se ova odluka odnosi i na dokaze sa „Anoma”. U regionu još nema pravnosnažne odluke koja je doneta isključivo na osnovu ovih dokaza, i to je dobro. Ovo govorim kao neko ko je uključen u odbranu okrivljenih na teritoriji Srbije, Crne Gore, Slovenije, Austrije i Bosne i Hercegovine i u kojim postupcima je kao dokazni materijal korišćena presretnuta komunikacija sa pomenutih kriptovanih aplikacija. Sudovi su do sada prihvatali da ovo izvode kao dokaz i nisu izdvajali iz spisa predmeta. Stranke u postupku su odluku o ovako prikupljenim dokazima čekale do kraja postupka – kaže advokat Karadarević.

Prema njegovim rečima, Evropski sud pravde zauzeo je stav da nije dovoljno da su ovi dokazi pribavljeni putem međunarodne pravne pomoći i da se kao takvi automatski moraju prihvatiti kao dokaz, već se u svakom pravnom sistemu određene države mora proceniti da li se taj materijal može prihvatiti kao dokaz u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.

– Očekujem da sudovi konačno prihvate stav da se ovde radi o presretnutim komunikacijama koje se moraju tretirati kao posebne dokazne radnje za koje važe stroga pravila njihovog pribavljanja, kako u smislu supsidijarnosti ovih dokaza, tako i u smislu strogih pravila ko i pod kojim uslovima može narediti kontrolu komunikacije određenih ljudi. Sve drugačije od ovoga krši pravo na privatnost učesnika u komunikaciji – smatra naš sagovornik.

Podsetimo, u Srbiji se u više krivičnih postupaka, uključujući i procese protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, ali i Darka Ša­ri­ća­, kao dokazi koriste presretnuti podaci iz kriptovane aplikacije „Skaj”.

„Skaj” aplikacija je dešifrovana zajedničkim radom više evropskih policija, u prvom redu francuske, ali i holandske, belgijske i Evropola.

Evropska praksa

Jedinstvena praksa u vezi sa prihvatanjem skaj dokaza u zemljama EU ne postoji. Vrhovni sud Italije je odbio da ocenjuje ove dokaze dok tužilaštvo i policija ne dostave način na koji su oni pribavljeni. Holandski sudovi su prihvatali skaj prepiske kao dokaz, pozivajući se na načelo uzajamnog poverenja i priznanja sudskih odluka koje važi u državama članicama EU, ali su u svim tim odlukama postojali i drugi dokazi.