Savet izabrao novi rektorski kolegijum UB

Savet Univerziteta u Beogradu izabrao je juče novi rektorski kolegijum koji će stupiti na dužnost u oktobru i rukovoditi najstarijim i najvećim univerzitetom u Srbiji u predstojeće tri školske godine 2024/25, 2025/26. i 2026/27. Apsolutnom, jednoglasnom podrškom članova Saveta, profesor Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić, aktuelni rektor UB, reizabran je da istu funkciju obavlja u još jednom mandatu.

Od ukupno 41 člana Saveta, sednici je prisustvovalo njih 38. Toliko ih je i glasalo. Doslovno svi su glasali za Đokića, koji je bio i jedini kandidat u trci za rektora Beogradskog univerziteta, a ona je jučerašnjim izborom i zvanično okončana. Na istoj sednici od evidentiranih osam kandidata za prorektore, kao što procedura nalaže, novoizabrani rektor je za članove svog tima u narednom trogodišnjem mandatu predložio četiri kandidata, vodeći računa o tome da budu zastupljene sve četiri grupacije fakulteta. S prirodno-matematičke grupacije predložio je Dejana Filipovića, profesora Geografskog fakulteta i aktuelnog prorektora za nastavu, sa grupacije medicinskih nauka Zoricu Vujić, profesora Farmaceutskog fakulteta i aktuelnog prorektora za finansije, zatim s tehničko-tehnološke grupacije Nebojšu Bojovića, profesora Saobraćajnog fakulteta, i sa grupacije društveno-humanističkih nauka Vladimira Cvetkovića, profesora Fakulteta bezbednosti. Prva tri kandidata zavredela su po 35 glasova, a četvrti glas manje, tako da je Savet opet ubedljivom većinom podržao predloge rektora Đokića i na taj način izabrao budući uži rektorski kolegijum UB. Na ukazanom poverenju i podršci novi-stari rektor zahvalio je članovima Saveta, naglašavajući da bi želeo da sve članice UB ovaj univerzitet smatraju svojom kućom.

– I dalje ćemo svi zajedno raditi na tome da naš univerzitet bude prepoznatljiv i još bolji, da nam svima bude drago što smo članovi naše akademske zajednice, ali i da pospešimo pripadnost ovom univerzitetu. Kada bilo kog profesora ili naučnika s nekog univerziteta u svetu pitate gde je zaposlen, prvo kaže na kom univerzitetu radi. Mene kada pitaju gde sam zaposlen, ja kažem na Arhitektonskom fakultetu, a verovatno i svako od vas tako kaže. Privrženost našem univerzitetu treba da dovedemo do višeg stupnja, da kažemo da smo s Univerziteta u Beogradu, a tek onda s kog fakulteta ili instituta – govorio je Đokić obraćajući se članovima Saveta.

Nakon sednice, u izjavi za medije, istakao je da UB teži da uvek bude dobar u nauci i nastavi, ali i da bi hteo da naglasi tri teme koje će biti prioriteti u narednom periodu.

– Za sve te tri teme nam je potrebna pomoć države. Prva je finansiranje visokog obrazovanja. Druga tačka tiče se povećanja broja stranih studenata. Na UB imamo oko 90.000 studenata među kojima je nešto manje od 4.500 stranih studenata, a od toga je dve trećine iz regiona, tako da pravih stranih studenata jedva da ima 1.500. To je veoma skromna brojka. Trudićemo se da u naredne tri do četiri godine taj broj bude znatno veći – ukazao je rektor UB.

Da bi se privukli strani studenti, kako je napomenuo, s jedne strane potrebna je pomoć države da se omogući lakše dobijanje viza, smeštaj, boravak, određene garancije za strane studente, a sa druge strane, kazao je, i univerzitet treba da pospeši studijske programe, uvede nove multidisciplinarne, postdoktorske pozicije...

– I treća tačka za koju ćemo se boriti jeste afirmacija kompleksa u novobeogradskom Bloku 32 za mlade naučnike. Fondacija koja je formirana pre dvadesetak godina trebalo je da izgradi sedam objekata, do sada su izgrađena samo tri, jedan 2004. godine, drugi 2008. i treći 2015. i stalo se. Nije se zemljište privodilo nameni, u nekom trenutku je i oduzeto, kasnije vraćeno univerzitetu, nedavno smo uspeli da to vratimo univerzitetskoj fondaciji koja je sada ne samo korisnik nego i vlasnik tog zemljišta. To pruža mogućnost da se krene u realizaciju i ostalih objekata za mlade naučnike i asistente, što bi im omogućilo da po povoljnijim uslovima dođu do stambenog prostora, a to naravno znači i za njihov ostanak u Srbiji i za afirmaciju u akademskoj zajednici. Za sve ove tri tačke nam je izuzetno važna pomoć države. Ukoliko država želi da nam pomogne, a apelujem na sve državne organe da nam pomognu, imaće u univerzitetu svog partnera. Ukoliko država ne želi da nam pomogne, neće biti dobro – rekao je Đokić.

Na pitanje novinara šta to znači, da pojasni šta znači „neće biti dobro”, novoizabrani rektor rekao je samo: „Eto to”, okrenuo se i otišao bez daljeg pojašnjenja. Time je Đokić stavio tačku na prvo obraćanje javnosti nakon reizbora na rektorsku funkciju.