Počela primena rodno senzitivnog jezika, za medije bez kaznenih odredbi

Odredba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na primenu obaveznosti rodno senzitivnog jezika u medijima, kao i oblasti obrazovanja i nauke, gde će u slučaju kršenja te obaveze biti propisane kaznene odredbe, počela je juče da se primenjuje, rekla je Zorica Mršević, autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Ona je naglasila da zakon predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik. Međutim, kako je objasnila, za njih ne postoje propisane kaznene odredbe jer su, kako navodi, zakonodavci smatrali da postoji nezavisnost medija i da, s tim u vezi, za njih ne sme biti nikakvih sankcija.

„Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazovnom procesu, u nauci i u medijima, ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti”, rekla je Mrševićeva za Tanjug.

Napominje da su besmisleni navodi da će za kršenje odredbe o upotrebi rodno senzitivnog jezika biti propisane novčane kazne ili čak kazne zatvora. Objasnila je da se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika sa propisanim kaznenim odredbama odnosi na upotrebu jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada. „To tačno znači da u udžbenicima treba da bude primena rodno osetljivog jezika u skladu sa gramatičkim rodom lica o kome se radi, što znači da će se u diplomama i sertifikatima žene imenovati u ženskom rodu. Dakle, ocene za osobe ženskog pola biće umesto odličan, odlična ili umesto vrlo dobar, vrlo dobra”, objasnila je Mrševićeva.

Prema njenim rečima, u slučaju kršenja te obaveze u obrazovanju i nauci, postupak se neće pokrenuti po službenoj dužnosti, već samo u slučaju da ga pokrene neko ko ima pravno relevantan interes da to uradi. Ipak, dodaje da je značaj Zakona o rodnoj ravnopravnosti izuzetno veliki, pre svega zbog unapređenja položaja žena i postizanja rodne ravnopravnosti.

„To je jedno od temeljnih načela ljudskih prava, jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalnog mira i pravde. To podrazumeva ravnopravan položaj i mogućnosti za muškarce i žene u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života, uključujući i zaštitu od svih vidova nasilja”, navela je ona.

Kako kaže, rodna neravnopravnost je još prisutna u mnogim vidovima društvenog života i često nije prepoznata kao takva, već prihvaćena kao deo tradicije, običaja ili, kako kaže, objašnjenja da predstavlja nešto što je prirodno iako nema ničega prirodnog u diskriminaciji. „Zakon prepoznaje takve situacije i sadrži sistematske instrumente onemogućavanja ili smanjivanja delovanja tih diskriminatornih mehanizama. Rodna ravnopravnost, pored ostalog podrazumeva povećano učešće žena u procesima odlučivanja. Postavljanje rodne ravnopravnosti u centar donošenja odluka raznih vrsta u raznim oblastima, posebno će doprineti odnosu prema zaposlenim ženama i ženama na tržištu rada, kao i ekonomskom osnaživanju žena”, rekla je Mrševićeva.