Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pohlepa i (ne)poverenje

Da li svoj doprinos današnjoj globalnoj krizi daje imeđusobna veza„ekonomske” pohlepe koju proizvodi sistem i „socio-kulturno” (ne)poverenje u njegove institucije? I da li je uopšte održiva teza prema kojoj simbioza pohlepe i poverenja obavezno drži sistem u stanju prividne ravnoteže? Odnosno, da li negativne posledice nekontrolisanog dejstva pohlepe, koje mogu ali i ne moraju uticati na urušavanje poverenja, neizostavno vode sistem u krizu?

Ekonomska nauka u svojim analizama redovno izbegava neekonomske termine, navodno kao neadekvatne. Tako se, primera radi, pohlepa kao socio-psihološki termin ne koristi u analizama ekonomskih fenomena. Zamenjuju ga neutralniji i ekonomskoj nauci bliži termini poput takmičenja, konkurencije, trke za profitom, spremnosti na rizik itd. Pri tom nije potrebno posebno naglašavati da navedene pojmove ne treba uvek i u svakoj prilici poistovećivati sa pohlepom. Ipak, nameće se pitanje da li baratanje isključivo ekonomskim terminima omogućava savremenim ekonomistima da potpunije raspetljaju determinističko klupko globalne ekonomske krize. Savremeni apologeta liberalno-ekonomskog poretka Frensis Fukujama posvetio je, na primer, čitavu jednu studiju kulturološkoj temi poverenja kao centralnoj niti globalnog ekonomskog poretka. Karl Marks se, s druge strane, davno u svojim delima (koja ovih dana postaju bestseleri na Zapadu), bavio neekonomskim pojavama poput otuđenja radnika ili pohlepe kapitalista nastojeći da raskrinka protivrečnosti kapitalističkog sistema. Čini se stoga da valjano objašnjenje uzroka svetske finansijske krize, pored uskoekonomističkih analiza, zahteva i potpuno drugačiju izvanekonomsku optiku, ali i potragu za graničnim i skrivenim uzročnicima krize.

Glavni krivac koji je 1929. poremetio ravnotežu između „ekonomske” pohlepe i „socio-kulturnog” poverenja – špekulativni biznis, nastavio je da funkcioniše našavši prirodno stanište za sebe unutar neoliberalne ideologije slobodnog tržišta. Vidno ojačan procesom globalizacije i nesputanostima kazino ekonomije, špekulativni biznis i dalje izaziva nevolje. Dovoljan je sveži primer finansijskog potresa koji je dobro prodrmao „globalno selo”. Kakva je to ekonomija (pita se Emanuel Tod u eseju o raspadu američkog sistema „Posle imperije”) u kojoj se u sektorima finansijskih usluga, osiguranja i nekretnina beleži dvostruko brže napredovanje nego u sektoru proizvodnje. Odgovor najverovatnije leži u činjenici da se špekulativni biznis čvrsto ugnezdio upravo u navedenim progresivnim sektorima, što takođe govori o tome da su ekonomski i moralni progres dve odvojene stvari. Špekulativnom biznisu u potpunosti odgovara neoliberalni tip egoističnog čoveka koji teži maksimalizovanju korisnosti i koji poseduje bezrezervno poverenje u sistem. Cilj je ne narušiti ravnotežu poverenja između jednog takvog hiperhomoekonomikusa i sistema neoliberalne provenijencije.

Da li aktuelna ekonomska kriza ukazuje na poremećaj ravnoteže?

sociolog

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.