U Beogradu najveće razlike u cenama između radnji i pijaca

Gotovo svi važniji poljoprivredni proizvodi aktuelni za ovo doba godine jeftiniji su u radnjama sa najvećim prometom u Beogradu nego na lokalnim pijacama, pokazuje poslednje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Tako je u prodavnicama u periodu od 15. do 21. maja krompir najčešće koštao 119 dinara, a na pijacama 150 dinara. Dok je kilogram pasulja bio 370 u radnji, a na tezgama 500. To nije bio slučaj u Valjevu, Zaječaru ili Vranju, gde je isplativije bilo snabdevati se ovim proizvodima na tržnici.

Crni luk u beogradskim najprometnijim radnjama bio je gotovo 50 odsto jeftiniji nego na pijaci, dok su najčešće cene ovog poljoprivrednog proizvoda u ostalih desetak gradova koji se prate bile približne i u supermarketima i na tržnicama. I jabuke su bile jeftinije u beogradskim radnjama nego na tezgama, ali ne u tolikoj meri kao za ostale proizvode.

Za Beograđane je isplativije bilo da kupuju kupus na pijaci jer je cena po kilogramu bila za dvadesetak dinara niža. Pretpostavka je da ovo povrće zahteva veći prostor i da trgovcima nije posebno isplativo da se utrkuju sa pijacom da bi udovoljili potrošačima kada je reč o ceni. Još samo očišćeni orasi bili su jeftiniji na pijaci, i to ne beznačajno. U radnjama je najčešća cena bila 1.400, a na pijaci 1.000 dinara po kilogramu.

Interesantno je i to da su cene povrća u nekim gradovima Srbije u dinar iste i u radnjama i supermarketima, što znači da trgovci „snimaju” cene konkurencije, iako je reč o potpuno različitim formatima prodaje.

Tržišni stručnjaci su ranije objasnili da trgovinski lanci zahvaljujući organizovanim nabavkama na veliko postižu bolje uslove i niže cene, dok su prodavci na pijacama često „ko zna koja ruka u lancu prodaje”. Direktna prodaja poljoprivrednih proizvoda u Beogradu znatno manje je zastupljena nego u drugim krajevima Srbije, pa je i to razlog visokih cena na pijaci. I pored toga, potrošači su često spremni da daju više novca verujući da kupuju svežije proizvode domaće proizvodnje, što ne mora uvek da odgovara istini.

Kako je obrazložio Republički zavod za statistiku, cene na malo poljoprivrednih proizvoda prate se (snimaju) dva puta mesečno, na pijačni dan koji pada u periodu 1–7. i 15–21. u mesecu. Snimanje se obavlja u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom. Zavisno od godišnjeg doba, beleže se cene najvažnijih, odabranih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Za svaki proizvod biraju se po tri cene: najčešća, najniža i najviša cena.

Najčešća cena na mestu snimanja (u prodavnici ili na pijaci) jeste ona po kojoj se određeni proizvod prodaje u najvećim količinama, navodi se u obrazloženju Republičkog zavoda za statistiku.