Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kuba za Obamu uz Lenjina

Куба пред прославу празника

Kuba veruje da bi Obama kao predsednik Amerike promenio politiku prema izolovanom ostrvu koje je rigoroznim sankcijama blokirano već gotovo pola veka. Za Obamu navija i veći deo kubanskih disidenata jer veruju da bi popuštanje spoljne blokade oduzelo „izgovor režimu” za suzbijanje svakojakih sloboda na unutrašnjem planu.

Crnom senatoru iz Ilinoisa obazrivo se priklanjaju i članovi vrhovne vlasti iz jednopartijske strukture. Ali, kako prognoziraju pojedinci, labavljenje sankcija biće veliki izazov za kubansko komunističko ustrojstvo.

Idejna priprema za susret sa strancima

„Ako Obama održi obećanje i ublaži embargo, nastaje nova etapa u ideološkoj borbi između kubanske revolucije i imperijalizma”, piše legendarni Armando Hart, prvi ministar obrazovanja u revolucionarnoj Kubi, do dana današnjeg jedan od najjačih zvaničnih ideologa na ostrvu. Tekst koji je još letos objavila zvanična agencija Prensa Latina zanimljiv je i zbog toga što ukazuje na promene koje mogu nastupiti kada na izolovano ostrvo dođe veliki broj „stranaca” kubanskog porekla.

Moramo se pripremiti za veliku migraciju ljudi sa različitim ciljevima koji bi naglo doputovali na Kubu, upozorava Hart, kako bi postigli „ideološku nepovredivost”. Predlaže da se stoga „kreira nova teoretska i propagandna koncepcija naših ideja”. U pripremi za novu eru u „ideološkoj borbi sa neprijateljem” treba, po Hartu, da učestvuju široke narodne mase. Progresivni idejni karipski i kubanski pokret morao bi da se artikuliše oslanjajući se na najviše socijalističke mislioce Evrope: Karla Marksa, Fridriha Engelsa i Vladimira Iljiča Lenjina. Hart je još 2005. u jednom eseju o idejnim stremljenima 21. veka odbacio Staljina (ideje i praksu) iz elitne ekipe socijalističkih mislilaca.

Zvanični mediji i vlast se uzdržavaju od otvorenog navijanja. Doduše, ministar spoljnih poslova Felipe Peres Roke okvalifikovao je   Obaminog protivkandidata Džona Mekejna kao „političkog dinosaurusa”, a osamdesetjednogodišnji bolesni vođa revolucije Fidel Kastro zaključio je da Obama nadmašuje po „inteligenciji i iskrenosti” svog protivnika. Mekejn je, po Fidelu, „instrument mafije u Majamiju”. Mafijaški epitet odnosi se na brojnu kubansku emigraciju na Floridi koja je radikalno antikastrovska, glasa za republikance i podržava politiku rigoroznih sankcija do konačnog pada komunizma.

Da padnu barikade

Braća Kastro, Raul koji je zbog bolesti starijeg brata imenovan za šefa države, i Fidel koji u bolesničkoj sobi prima goste iz sveta i piše redovne smernice u zvaničnom organu KPK „Granmi”, uzdržavali su se od otvorene podrške Obami, kako ne bi „učinili ogromnu uslugu njegovim protivnicima u SAD”. Slično venecuelanskom predsedniku Čavesu, Raul je novoj administraciji u Vašingtonu tri puta ponudio maslinovu grančicu kako bi se izašlo iz poluvekovnog bilateralnog ćorsokaka.

Obama se u predizbornoj kampanji nije izjasnio za momentalno ukidanje embarga niti je komentarisao osudu američke politike prema Kubi na zasedanju Generalne skupštine UN pre neki dan kada se za ukidanje sankcija izjasnilo 185 zemalja, a usprotivile se uz SAD samo Izrael i Palau. Ali je rekao daće čim stupi na vlast ukinuti apsurdni Bušov amandman kojim se ograničava i zabranjuje putovanje na Kubu.

Danas Kubanci u egzilu sa američkom zelenom kartom ili državljanstvom mogu samo jednom u tri godine da posete svoju familiju na ostrvu. Dozvoljeno im je da šalju finansijsku pomoć samo najbližoj porodici, i to do sto dolara mesečno. Poklone iz Amerike ne mogu, po tom aktu iz Vašingtona, da dobijaju dalji rođaci, ni prijatelji.

Računa se da bi skidanjem zabrana Kubu odmah posetilo bar milion kubanskih Amerikanaca i njihovih potomaka, a takvo naglo sudaranje dva ideološka bloka ne može da ostane bez posledica. Na ulicama Havane, ipak se svi, kako izveštavaju retki strani dopisnici sa zvaničnim akreditacijama, raduju ovim izgledima. Vreme je da padnu barikade između dva suseda odvojena burnim floridskim moreuzom u kome su izgubile život desetine hiljada Kubanaca, nastojeći da se dokopaju druge obale.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.