Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija sigurno mesto za investicije

Осми економски форум у „Хајату” окупио 400 привредника

Američka Siti banka, u jeku finansijske krize koja je najviše pogodila njenu matičnu zemlju, planira sledeće godine da konkuriše za grinfild licencu u našoj zemlji, najavio je juče Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade, otvarajući Osmi ekonomski samit Republike Srbije, na kojem, u prisustvu i organizaciji grčkih partnera, srpske vlasti tradicionalno predstavljaju poslovnoj javnosti ekonomsku politiku zemlje. Očekuje se da u čitavom regionu, kako se čulo, uskoro dođe do prekonfiguracije snaga – jače kompanije neminovno će „pojesti” slabije.

Dinkić je upozorio banke, na koje se takođe odnosi ova prognoza, da ukoliko ne nastave da daju kredite profitabilnim klijentima, konkurencija će ih preoteti.

– Interesovanje Siti banke za Srbiju je pravi pokazatelj. Ona je nedavno od američke vlade dobila 25 milijardi dolara, ali joj nije problem da izdvoji deset miliona evra za grinfild licencu u našoj zemlji – rekao je Dinkić.

On je pozvao strane investitore da ulažu u putnu i železničku infrastrukturu, energetiku (budući da je u planu izgradnja mini-hidrocentrala, ali i hidro i termocentrala), farmaceutsku industriju, jer bi na proleće trebalo da usledi privatizacija „Galenike”, na koju su Grci, kako se čuli, već bacili oko. Potom turizam i IT sektor, dok će privatizacija javnih komunalnih preduzeća biti odložena dok se berza ne stabilizuje.

Strane direktne investicije u proteklih sedam godina su dostigle 17 milijardi dolara, kazao je Dinkić, ali nova ulaganja su Srbiji preko potrebna. Ono što bi moglo da privuče ulagače jesu: niže poreske stope u odnosu na zemlje u regionu, kvalifikovana radna snaga i podsticaji za ulaganje u automobilsku, elektronsku i informatičku industriju, koji se kreću od pet do deset hiljada evra po jednom radnom mestu i što je najvažnije – stabilan bankarski sistem sa visokim deviznim rezervama.

Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora EFG banke, potvrdio je da je bankarski sektor u našoj zemlji ostao stabilan i u uslovima krize, da su banke likvidne i visoko kapitalizovane zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, sa kojima se bankari u prošlosti nisu u potpunosti slagali.

Političari su na ovom skupu, koji je u „Hajatu” okupio oko 400 privrednika, naglasak stavili na približavanje EU.

Dinkić je priznao da taj proces ide sporije nego što se očekivalo, prvenstveno zbog političkog nasleđa iz prošlosti. Ekonomija tu, kaže, nije dežurni krivac .

Na mapi puta ka EU, MUP je, kako je istakao, resorni ministar Ivica Dačić, ispunio svoje obaveze, doneo je zakon o stancima i državnim granicama.

– Osnovni zadatak nam je stvaranje pravne i svake druge sigurnosti za strana ulaganja i biznis. Srbija mora da bude sigurno mesto za sve koji žele da u nju ulažu, a nikako sklonište za organizovani kriminal i pranje novca– rekao je Dačić.

Budućnost celog regiona zavisi od brzog pristupanja EU, potvrdio je i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. On smatra da će napredak regiona i pozitivni efekti izostati, ne samo zbog velike ekonomske krize u svetu, već i zbog problema koji se tiču rešavanja budućeg statusa Kosova.

Međutim, američki ambasador u Beogradu Kameron Manter je jasno ponovio da će vlada SAD,bez obzira na ishod predsedničkih izbora, ostati „posvećenauspehu republike Kosova i Republike Srbije u njihovim evropskim aspiracijama”.

–Podržavamo obe zemlje i njihovo pomirenje. Postoji konsenzus predsedničkih kandidata da nastave dosadašnju politiku Amerike prema zapadnom Balkanu.Srbija, kao i sve druge zemlje, treba da ispuni sve one zahteve koji će voditi ka njenom članstvu u EU, a Amerika će podržati te napore– rekao je Manter.

Američke firme koje su zainteresovane za ulaganja u Srbiju, svoju odluku o tome će doneti na osnovuatraktivnosti Srbijeu odnosu na druge zemlje i odlučnosti koju Vlada Srbije pokaže u nastavku reformi, napomenuo je ambasador.

Saradnja dve zemlje je moguća u borbi protiv terorizma, izgradnji i jačanju institucija, kao i ostvarivanju bržeg ekonomskog rasta.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.