Požar na čuvenoj katedrali sa slika Kloda Monea

Nema osobe u Francuskoj koja u četvrtak po podne nije pomislila da će da se ponoviti događaj od pre pet godina i da će svet ostati bez još jednog remek-dela arhitekture. Srećom, katedrala u Ruanu nije podelila sudbinu Notr Dama. Strah da će se ponoviti prizori iz Pariza brzo je razvejan, za otprilike 50 minuta, koliko je vatrogascima bilo potrebno da ugase plamen na ovoj najvišoj katedrali u Francuskoj, staroj 800 godina.

Ruan, prestonica Normandije, upravo je zahvaljujući katedrali Uspenja Bogorodice postao drugo najposećenije mesto ovog regiona (prvo zauzima ostrvo i zamak Mon Sen Mišel). Ovo je mesto hodočašća ljubitelja arhitekture i slikarstva, a posebno zaljubljenika u paletu Kloda Monea, koji je ovekovečio lepotu katedrale i proneo je širom sveta. Začetnik pravca koji će u istoriji umetnosti postati poznat kao impresionizam, bio je toliko opčinjen prelamanjem svetlosti na fasadi, da je iznajmio studio tačno preko puta katedrale kako bi mogao da uhvati promenu senki i boja u različitim periodima dana i godine. Tokom 1892. i 1893. Mone je naslikao više od 30 verzija katedrale u Ruanu koje se danas čuvaju u najpoznatijim svetskim muzejima. Jednu od njih poseduje i Srbija i može se videti u Narodnom muzeju u Beogradu.

Katedrala koja datira iz 12. veka, a građena je i obnavljana tokom 800 godina, trenutno se restaurira, što je, izgleda, bio i uzrok požara. Lokalne vlasti, koje su na društvenim mrežama objavile fotografije jednog od tri tornja katedrale u plamenu, naložili su hitnu evakuaciju, a na lice mesta je poslato 70 vatrogasaca i 40 vatrogasnih vozila. Mobilisane su i dodatne snage iz susednog regiona. Vatra nije nanela mnogo štete, a za sada se zna da će neke vredne umetnine morati da budu izmeštene zbog upotrebe vode prilikom gašenja požara.

Pripadnici vatrogasne službe su rekli da je prava sreća što je plamen izbio na visini od 120 metara u delu u kojem je uglavnom metal. Inače, najviši špic katedrale, izrađen od kovanog gvožđa, visok je 151 metar, a kada je izgrađen 1877, ovo je bila najviša građevina na svetu.

Oni koji imaju sreće da posete ovaj „grad stotinu crkvenih tornjeva” kako je Ruan nazvao Viktor Igo, imaće priliku da u katedrali obiđu i grob gde je sahranjeno lavlje srce kralja Ričarda i pogledaju mač Jovanke Orleanke koja je spaljena na trgu u Ruanu.

Nekoliko stotina metara dalje, kroz uske ulice pune suvenira Normandije, stiže se do muzeja gde može da se vidi možda i prva verzija Moneove katedrale i to – besplatno. U to smo se i lično uverili, jer je Mone, kako su nam objasnili na ulazu u muzej, sliku zaveštao gradu, sa napomenom da se nikada neće naplatiti nijedan pogled na nju. Posetioci tako na ulazu mogu da izaberu da kupe ulaznicu za čitav muzej ili da budu sprovedeni liftom direktno do čuvene slike, bez razgledanja drugih dela. Tek tu, na licu mesta, može se shvatiti ono što je Mone želeo da pokaže: model je uvek isti – svetlo je to koje menja naš pogled na svet.

Beogradska ružičasta verzija

Srpsku verziju Moneove slike često nazivaju i „ružičastom ruanskom katedralom”, jer je nastala u svitanje. U Beograd je stigla u februaru 1939, kada ju je na licitaciji u Parizu pazario Muzej kneza Pavla, potonji Narodni muzej, za novac zarađen od prodaje ulaznica za muzej – reč je o sumi  od 197.800 francuskih franaka. Beogradska verzija katedrale bila je sastavni deo redovne postavke sve do 1996, kada je povučena nakon krađe Renoarove „Kupačice”. Od leta 2018, nakon višegodišnjeg preuređenja Narodnog muzeja, ponovo možemo da uživamo u ovom delu majstora svetlosti.