Mickoski odmerava snage s Bugarima i Grcima

Skoplje – Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije, predvodio je državnu delegaciju na svečanom radnom zasedanju Severnoatlantske alijanse u SAD, povodom 75. godišnjice postojanja ove organizacije. Mickoski, kome je ovo kao premijeru prva međunarodna službena poseta NATO-u, ostvario je više bilateralnih susreta, potvrdivši apsolutnu privrženost evroatlantskim perspektivama i poštovanje Prespanskog dogovora. Iako ovaj sporazum smatra štetnim po svoju državu, pokazao je da će ga, kao bilateralni sporazum, poštovati i on i njegovi saradnici.

Međutim, grčki premijer Kirijakos Micotakis ipak je naglasio da rukovodstvo ne poštuje Prespanski dogovor, ukazavši na to da je Mickoski, pošto je pristigao u SAD, svoj kabinet nazvao makedonskom vladom, a svoju zemlju Makedonijom, preneli su mediji izveštaje grčkih kolega izveštavajući iz SAD.

Mickoski je, iz SAD, ukazao na to da se ponaša i da će se ponašati kao ozbiljan političar, koji poštuje Ustav svoje zemlje, te da se neće služiti dvojakim aršinima, aludirajući na grčko rukovodstvo, koje i dalje njegovu državu naziva – Skoplje. S Micotakisom se nije sreo, ali je razgovarao s bugarskim premijerom Dimitrom Glavčevom na temu dobrosusedskih odnosa. Kao što je poznato, Bugarska je blokirala Severnu Makedoniju na putu evropskih integracija postavivši pred svog suseda novi uslov za nastavak evrointegrativnog puta: promenu Ustava RSM kako bi se u najviši državni akt izričito uneli Bugari kao nacionalna manjina.

„Neophodno je da se ispune sve obaveze koje su preuzete. Ovo ne govorim samo za Severnu Makedoniju, već i za sve zemlje zapadnog Balkana. Vidite da ih ne delimo. Naša pozicija je i evropska pozicija, koja podrazumeva da sve države kandidati za članstvo u EU moraju da ispune zahteve koji su im postavljeni”, rekao je bugarski premijer Glavčev.

Dakle, ova poruka se odnosi i na Srbiju, samo nije otvoreno rekao da li će i nju blokirati ako se ne ispune zahtevi po njihovoj meri kad je reč o bugarskoj manjini u Srbiji. Kao što je poznato, bugarsko rukovodstvo smatra da u njegovoj državi ne postoji nijedna druga nacionalna pripadnost, te ne uvažava ni 14 presuda iz Strazbura koje ukazuju na nepoštovanje ljudskih prava prema Makedoncima. Mickoski je upitao ko je validniji od Suda za ljudska prava u Strazburu da utvrđuje da li su nečija ljudska prava ugrožena.

Pored političkih rezultata u SAD, Mickoski je ostvario još jedan značajan finansijski dogovor za svoju zemlju, te za nepunih 60 dana na čelu vlade obezbedio finansiranje Severnoj Makedoniji u iznosu većem od 900 miliona evra. Međutim, ovakvo zaduženje građana nije naišlo na odobrenje opozicije, koju sada predvodi SDSM, pa se stare razmirice na unutrašnjem političkom planu zemlje nastavljaju između, odnedavno zamenjenih, uloga vlasti i opozicije.