Najduže Olimpijske igre trajale su pet i po meseci

Na drugim Olimpijskim igrama održanim u Parizu 1900. godine programi, posteri i slično nisu imali olimpijske simbole. Takmičenja su bila organizovana tako da se poklapaju sa Svetskom industrijskom izložbom i bila su potpuno podređena izložbi. Takmičari uopšte nisu znali da učestvuju na Olimpijskim igrama, prenosi ruski sajt „olympteka.ru“.

To su najduže olimpikske igre u istoriji i trajale su od 14. maja do 28. oktobra 1900. godine. Dakle, takmičenja su trajala pet i po meseci. Nije bilo posebnih ceremonija otvaranja i zatvaranja, a igre su bile veoma loše organizovene, prenosi „britannica.com“.

Činjenica je da su to jedine igre na kojima nisu svi dobijali medalje. Neki su dobijali pehare, porcelanske činije, a neki i novac poput pobednika u mačevanju Francuza Albert Ajata koji je dobio 3.000 franaka za svoju pobedu, prenosi „insidethegames.biz“.

Na tim igrama prvi put je bilo dozvoljeno ženama da se takmiče. Osvajačica turnira u golfu Margaret Abot bila je prva Amerikanka koja je pobedila na Olimpijskim igrama te 1900.-te godine. Kako je za svoju pobedu dobila porcelansku činiju, a nije bila zvanični član Olimpijskog tima Amerike već je studirala umetnost u Parizu od 1899. do 1902. godine, za života nije saznala da je bila olimpijska pobednica. Nakon Margaretine smrti istoričari su ustanovili da je to bio Olimpijski turnir i obavestili su potomke Margaret Abot o njenom uspehu, prenosi sajt „olimpijskimuzej.rs“.

Bila je tolika zbrka oko rasporeda da je malo gledalaca i novinara bilo prisutno na događajima, prenosi sajt „insidethegames.biz“.

Međunarodna javnost je u to doba pokazivala mnogo veće interesovanje za industrijske izložbe i zato je sve bilo usmereno ka izložbi, a ne ka Olimpijskim igrama. Samu Svetsku izložbu posetilo je oko 50 miliona ljudi dok su sportska takmičenja, zbog loše organizacije i marketinga, bila slabo posečena, prenosi ruski sajt „olympteka.ru“.