sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
Perom i kamerom

Najstarija plomba na svetu

U Muzeju Srpskog lekarskog društva nalaze se eksponati kakvih je malo u svetu, a mnogi od njih kriju nepoznate priloge za istoriju srpske, ali i svetske medicine
(Снимио: Лука Вулетић)

Pre više od hiljadu godina, našem pretku rasklimala su se dva zuba, pa se dosetio da podmetne komad ružinog drveta. Nekoliko vekova kasnije, u okolini Niša, arheolozi su pronašli lobanju sa komadom ružinog drveta u vilici, između „šestice” i „sedmice”. Ovaj artefakt – najstarija plomba za koju se zna, jedan je od 2.000 eksponata iz stalne postavke Muzeja Srpskog lekarskog društva u Ulici Džordža Vašingtona broj 19 u Beogradu.

Dok šetamo hodnikom, razgledajući vitrine sa izloženim predmetima, posmatramo polomljeni desni lakat kromanjonca tik uz medicinske instrumente iz 1. veka pre nove ere pronađene kod Majdanpeka, prvu zubarsku stolicu u Srbiji iz 19. veka i dva najstarija rendgen aparata na Balkanu, doneta iz Beča.

− Osnivanjem Srpskog lekarskog društva 1882. godine, u okviru kojeg se otvara Lekarsko čitalište, postavljen je zadatak da generacije prikupljaju predmete i dokumentaciju koji će ostati u amanet narednim pokolenjima srpskih lekara − kaže Budimir Pavlović, kustos muzeja, koji svojim trudom i entuzijazmom održava i proširuje građu ove vredne riznice. Prema njegovim rečima, pored londonskog i pariskog, ovo je jedini ovakav muzej u svetu.

Preteča transfuzije

− U dokumentaciji imamo više od 8.500 naslova. Od osnivanja Čitališta, srpski studenti koji su se školovali u inostranstvu donosili su u Srbiju udžbenike fakulteta sa potpisima svojih profesora, svetskih velikana medicinske nauke − objašnjava Pavlović, dok posmatramo uramljene diplome prvog srpskog lekara i ukaze kraljeva Petra Prvog i Aleksandra Karađorđevića o unapređenjima profesora medicine. Pogled nam zastaje na staroj knjizi trošnih korica na kojima piše „Makrobiotika”.

(/slika2)– U ovoj knjizi doktor Jovan Stejić, inače i autor prvih lekarskih propisa u Srbiji, razmatra šta bi se desilo kada bi se u telo starca ubrizgala krv mladića. Primerak je iz 1856. godine, doba kada se u Evropi ni izdaleka nije razmišljalo o transfuziji – rešava misteriju Pavlović.

Priča o Stejiću, koga je iz rumunskog grada Arada u Srbiju doveo Miloš Obrenović, jedno je od nepoznatih poglavlja iz istorije srpske medicine, koja krije zgrada Srpskog lekarskog društva. Inače, u ovoj zgradi, prema rečima kustosa, 1886. godine otvoreno je prvo bolničko odeljenje gerijatrije u svetu, pod upravom Laze Lazarevića.

Pričajući nam usput o torbi čuvenog doktora Subotića, koja je u Prvom svetskom ratu spasla život vlasniku, jer je njena brava zaustavila neprijateljski kuršum namenjen lekaru, Pavlović nas upoznaje sa pričom o prvoj visokoj medicinskoj školi u istoriji.

Srpski lekar u Carigradu

– Pri jednom pravoslavnom manastiru u Carigradu decenijama je radila bolnica i medicinska škola, koja je u 15. veku carskim ukazom proglašena za prvu zvaničnu visoku medicinsku školu u svetu i preteču savremenih fakulteta. U ovoj školi predavao je i jedan Srbin. Reč je o Jovanu Argiropulosu, čiji se predmet zvao „poznavanje bolesti po pipanju žile” – objašnjava Pavlović, dok su u nas uprte Argiropulosove oči, koje nas gledaju sa slike u uglu Muzeja.

Najveći broj predmeta sakupio je Pavlović lično, a neke od njih slali su mu pojedinci upoznati sa radom Muzeja. Tako je Nina Kirsanova, proslavljena predratna balerina, poklonila svoju medicinsku uniformu, kojom je zamenila baletsku pelerinu u jeku Drugog svetskog rata, da bi, daleko od kulisa pozornice, pomagala srpskim ranjenicima. U pismu koje je tom prilikom poslala Pavloviću zamolila ga je da joj, u slučaju izbijanja nekog novog rata, uniformu – vrati.

(/slika3)Poseban deo postavke čine eksponati iz oblasti vojne medicine. Među mnoštvom fotografija, Pavlović ističe onu na kojoj su četiri uniformisana mladića. Jedan od njih, poreklom Kanađanin, bio je u Prvom svetskom ratu kaplar i bolničar u srpskoj vojsci. Zvao se Lester Pirson, a posle rata postao je premijer Kanade i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Na rastanku, Pavlović nas ispraća uz anegdotu o još jednom izloženom predmetu. Reč je o pismu srpskog vojnika trećepozivca, poslatom iz solunske bolnice regentu Aleksandru. Vojnik s fronta, ranjen u grudi, piše kako mu je usred ljutog boja kuršum prošao kroz levi džep, probušivši novac koji je sakupljao i čuvao da posle rata plati „porezu”. Stoga, iako smrtno ranjen, moli budućeg kralja da mu kaže da li će posle rata moći tim parama da izmiri obavezu prema državi.

-----------------------------------------------------------

Pomoć Bugarskoj

Među brojnim epizodama povesti srpske medicine posebno je zanimljiva ona koja govori o srpskoj pomoći Bugarskoj. Godine 1884. u Evropi je započeta dobrotvorna akcija sa ciljem pružanja materijalne pomoći za osnivanje vojne bolnice u Sofiji, i Srbija je pomogla davanjima u opremi, hrani i lekovima. Taj momenat osvedočen je takođe slikom iz Muzeja na kojoj je prikazana primopredaja srpskih darova bugarskim vojnicima, koja se odigrala kod Pirota. Pavlović nam odaje tajnu da je u znak sećanja na ovaj događaj u sedištu Crvenog krsta u Ženevi postavljena ploča sa natpisom „Budi tako human kao Srbija 1884. godine”.

Komеntari3
4759a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja