nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Kako je vodeni cvet postao "beogradsko more"

Летња оаза утонуло у мир (Фото Д. Јевремовић)

Ada Ciganlija proslavila je juče pedeset godina uređenja i izgradnje, odnosno pet decenija otkad je "beogradsko more" dobilo upravu i prestalo da bude divlje izletište prepušteno samo sebi.
Nekada se do nje dolazilo samo čamcima, ili preko vojnog pontonskog mosta do kojeg je prevozio tramvaj broj četiri. Danas nekoliko gradskih linija svakodnevno dovozi stotine hiljada posetilaca na Adu Ciganliju, a još toliko ih dolazi do omiljenog gradskog kupališta automobilima, biciklima, rolerima.

Do današnjeg reprezentativnog izgleda i sadržaja Ade nije se moglo stići preko noći. 

Proglašena ukazom kneza Miloša Obrenovića za državno i narodno dobro još 1821. godine, Ada je počela planski da se gradi i uređuje 1957. godine, a njeni prvi neimari bili su omladinci, učesnici radnih akcija. Njih oko 50.000 učestvovalo je u čišćenju ostrva, izgradnji nasipa dužine oko 1.250 metara i poravnavanju močvarnog dela ostrva. Iste godine osnovana je Direkcija za održavanje Ade Ciganlije, koja je izgradnjom nasipa 1967. postala poluostrvo.

Sedamdesetih i početkom osamdesetih godina novinari "Politike" izveštavali su o katastrofalnom stanju na ovom izletištu. Fond SIZ-a "Ada Ciganlija", koji je brinuo o uređenju, potpuno je osiromašen, poluostrvo je zaraslo u šiblje, postojalo je samo jedno kupatilo za posetioce, Savskom jezeru je pretilo zagađenje, a vrbe i topole stradale su od suše ili bespravne seče. Novinar Dušan Savković piše 1970. godine da je posećenost lošija nego ikada: jedva 10.000 posetilaca dolazi na Adu, a čak i njima, "kao u vreme Turaka, dva naočita penzionera, gola do pasa", naplaćuju dinar za ulazak automobilom na pustu i zapuštenu Adu. Na jezeru na kojem je 1938. Aleksandar Radivojević provozao prvi motorni čamac i gde je održano Prvo svetsko prvenstvo u veslanju i kajaku za dvadeset godina nije izgrađen nijedan sportski teren. "Vremena se menjaju. Beograđaninu danas nije dovoljno da na glavu sruči kofu savske vode i napravi paradajz salatu. Traži teren za mini golf", piše Savković. 

Ipak, novinari, kao uostalom i Branislav Nušić, koji je na Adi organizovao Trojičin sabor i otkrio mnogobrojnim posetiocima čari beogradske lepotice, nisu lako dizali ruke od Ade. Naš list je zabeležio 1973. godine da se Ada Ciganlija prvi put našla na turističkoj razglednici, pored Kalemegdana, spomenika Pobedniku i Skadarlije. "Ada, dakle, postaje jedan od simbola grada", zaključuje se u tom članku.

Veliko prostranstvo i neodoljiva lepota Savskog jezera, uprkos problemima, nikada nisu prestajali da oduševljavaju graditelje i one koji se staraju ili vole Adu. Od planova da se napravi "vazdušni tramvaj" – žičara, koja će prevoziti putnike iz Novog Beograda preko Ade do Banovog brda, da na "beogradskom moru" bude izgrađen veliki akvapark ili beogradski "Diznilend" ostalo je samo mrtvo slovo na papiru. Ipak, tokom pedeset godina mnogo toga je učinjeno, pa je "beogradsko more" postalo pravi biser grada. Sa današnjim 800 hektara uređene površine, čistim jezerom dugim više od četiri kilometra, 7,5 kilometara dugom pešačkom stazom, više od 50 sportskih terena i 70 restorana, Ada je ispunila, ali i prevazišla očekivanja mnogih. Razvojni bum je doživela u poslednjih šest godina od kada je postala gradsko javno preduzeće, sa prvim gradskim golf terenom, žičarom za skijanje na vodi, terenima za fudbal i američki fudbal, novom biciklističkom stazom i najuređenijim sportskim objektima čija je upotreba besplatna i još mnogo čemu.

Komеntari0
46a02
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja