Loše mesto, najskuplji grad

Ne brine mene svetska ekonomska kriza. Ne zato što mi i nismo deo velikog sveta, pa, kao što kažu – šta me briga za građanski rat – ja sam sa sela... Mi odavno poznajemo i prepoznajemo razne vrste dna. Dno dna je samo predsoblje onog pravog dna, iza kojeg ima još... ne daj bože da doživimo sve ono što možemo da izdržimo...

Dolaze sudnji dani. Raslojavanje će sada teći munjevito, desiće se pre slutnje, pre misli.

Neće proći ni godina, kada će sve biti drukčije... Ovde, u Srbiji, nastaće prava borba za opstanak.

Sve što smo slušali i čitali o životinjskom svetu desiće se nama. Preživeće najjači, najžilaviji, najlukaviji...Preživeće bezobzirni, bahati, hrabri...

Strah nas blokira.Vezuje nam ruke. Šta će biti?

Hoćemo li ostati bez posla, hoćemo li imati novca da se lečimo, da školujemo decu?...Hoćemo li još nekada, bilo kada, otputovati bilo gde da zaboravimo bedu sopstvenog života?

Hoćemo li...Strah je najveći neprijatelj čoveka...

Kako spasiti sopstveni život?, nije to samo naslov jednog od romana hrabre i lucidne Erike Džong već i pitanje koje treba da postavimo sebi.

Šta da uradimo pre propasti?

Život nudi mnoga rešenja koja često ne vidimo...Nekada, kažu mudraci, moramo da prođemo dugim pogrešnim putem da bismo našli pravi put...Ponekad, kao u Alhemičaru, proputujemo hiljade milja da bismo tek tamo, u tuđini, saznali da je blago zakopano ispred naše kuće...

Nisu to bajke, ni priče za malu decu. Zar svako od nas ne poznaje nekog ko je posle otkaza u državnoj ili privatnoj firmi, napravio veliki uspeh i velike pare...I zahvaljivao se danu kad je ostao bez posla!..Ne bi ni znao da zna, da moć ima u sebi...

Pogledajte oko sebe...Ako vidite negde parče svoje zemlje, zar vam ništa ne pada na pamet?

Nemojte slučajno da pravite vikendicu! Vikendice su čista utopija...

Prvo štala, pa kuća, to je zlatno pravilo...Ali, vi ste iz grada. Odrasli ste na asfaltu...

Biti Beograđanin, dragi moji sugrađani, nije vaše zanimanje...Najskuplji grad u Srbiji može za mnoge da postane loše mesto...

Nemojte da pomislite da hoću da vam, kao nekada Kori Udovički, predložim da prodate svoj stan i kupite manji,pa da od te razlike živite...Ili da vam,kao Marija Antoaneta, kažem da jedete kolače...

Uopšte vam ne predlažem da se iz Beograda preselite u Trstenik ili u Mrčajevce...

Samo vam, odgovorno, tvrdim, da je život humaniji i jeftiniji u manjem mestu, u Vojvodini ili Šumadiji, svejedno...Ako jedva sastavljate kraj sa krajem, od Beograda ćete imati samo štetne posledice: zagađen vazduh, gužve u prevozu, kafane, pozorišta, bioskope u koje ne ulazite, nikada...Šta imate od svog voljenog grada?

Da biste u Beogradu živeli opušteno, treba vam mnogo više para nego bilo gde u Srbiji. Verujte. U malom gradu možete popiti odličnu kafu sa mineralnom vodom i ratlukom za samo pedeset dinara, što je u Beogradu ravno bakšišu za konobara.

U malom gradu ne plaćate prevoz, taksi je toliko jeftin da vam se ne isplati da palite auto, ako ga imate. Pijace su jeftinije, ljudi su srdačniji.Vazduh je čistiji.

Postoji mnogo načina da se spasemo. Da sačuvamo mentalno zdravlje. Ako imate neku kuću u selu, bilo gde, možete izdati svoj stan u Beogradu na godinu-dve, da se odmorite od siromaštva. Ako nemate ništa van Beograda, možete, za male pare, iznajmiti stan ili kuću u nekom malom gradu ili selu. Usput, posadićete neko povrće, kupićete ovce. Ili koze...I videćete – hiljadu dinara tamo nije isto kao hiljadu dinara u Beogradu. Možda vam, tako opuštenim, padne napamet neka sjajna ideja za posao. Bez stresa, i ideje izgledaju drugačije...

Preživeli ste najgoru krizu. Sad možete da se vratite u Beograd. Ako je to grad vašeg života i ako vas k sebi vuče ovaj novi beogradski asfalt. Možda život bez stresa i nije neki život. Možda kafica od trista dinara ima bolji ukus. Možda je bolje umreti od smoga nego od dosade.Tu blizu je i divno izletište – vazdušna banja Pančevo... A i Kovin, sjajno lečilište...

Sećate li se one pesme Sime Pandurovića: „Sišli smo s uma u sjajan dan, providan, lak, nama draga znan, i svetkovasmo otcepljenje to, od sveta...